Registruj se    Prijavite se    Forum    Pretraga    FAQ

Index boarda » Ostale teme » Putovanja & Priroda




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 11 Posta ] 
Autoru Poruka
 Tema posta:
 Post Poslato: 19 Maj 2010 01:28 
OffLine
WitchKing
Korisnikov avatar

Pridružio se: 20 Apr 2006 00:10
Postovi: 10967
Lokacija: Stara 'zova
Evo veæ 10 i više dana sam ovde, obišao sam za sada dosta gradova, neke kraæe, neke duže: Keln, Bon, Darmstadt, Frankfurt, Brisel, Briž, Heilderberg + još jedna destinacija za weekend.

Sasvim korektan razlog da posle više od 2 godine udarim neki konkretan post na blog:

www.ricmaonline.blogspot.com

Slika naravno imam dosta, kaèim samo best off od svakog grada kada se vratim, da se ne cimam sa netbooka, ukratko, Nemaèka je sve ono što se od nje oèekuje. :)

From Germany With Love - Vol 1

Dobrodošli na blog na kome više od 2 godine ništa konkretno nije napisano. Nije zato što nije bilo šta za napisati, razlog tolikoj apstinenciji nalazi se u postu ispod.

Dvonedeljni put u Nemaèku prava je prilika da se taj post prekine. Za poèetak, utisci iz prva dva dana, za koja uspesmo da vidimo dva lepa grada, ostatak bidne vremenom, dok umoran od silnih šetnji budem odmarao u Mc-u jeduæi sladoled sa prelivom od karamele. Napominjem da æe blog uskoro biti ispraæen adekvatnim fotkama.

Uglavnom...

Eto šta nam napraviše, kada ste 2 decenije u zatvoru okovani sopstvenim granicama, doèekate odlazak iz sopstvene zemlje kao odlazak u svemir - Sreæa Sreæa radost. Pored toga što nismo mogli nigde odavde pa se èovek jednostavno zaželi, naravno ako je iole radoznao i poseduje barem minimum avanturistièkog duha, dobrim delom i zato što nam je ovde onako kao jeste – nikako.

Kad se sve sabere i oduzme, 2 nedelje kod prijatelja u Njemaèkoj su sasvim dovoljno „opravdanje“ za svaku doze euforije koja me je zaposela pred polazak. Nemac je Nemac, Nemaèka je Nemaèka, nema zajebancije!

Ja i avion imali smo sastanak taèno u podne. Kao pravi mali Nemac u najavi, pojavio sam se na aerodromu celih sat i po ranije, ako ne-daj-bože nešto krene po zlu. Meðutim, posle sat i po èekanja, ipak dao bog da nešto krene po zlu. Kako ne bih zaboravio odakle kreæem, spikerka nas je u gate-u obavestila da ima problema sa Avionom i da isti ide u hangar, i da izaðemo u èekaonicu za dalje instrukcije. Tako i uèinismo, i dok smo sedeli napolju, prošao je jedan od putnika za Frankfurt ispred nas, i pošto smo bili na izlazu A3, sav pun samopouzdanja kao da je pilot lièno reèe nam „Ako idete za Frankfurt, dolazi na izlaz A4“. Mi naravno ko ovce za njim, pogotovu ja kome je ovo prvenac u letenju, meðutim eto gospoðe za nama posle dva minuta „ko vam je rekao da je avion za Frankfurt na A4, prevario vas je, vratite se nazad“. Eto, posle malih peripetija konaèno doðosmo i do samog aviona.
Pošto je ovo meni prvi put da sam digao dupe iznad planete zemlje na više od 100ak metara, moram koju i o tome. Momenat kada smo se malo posle poletanja izdigli iznad oblaka, i kada smo se našli izmeðu oblaka i ogromnog prelepog nebeskog plavetnila, propinjuæi se svakom sekundom na veæu visinu, verovatno je jedan od najlepših prizora koje sam video u životu. Za nekoga kome je san da barem na sekundu da skokne do svemira i baci oko na majku zemlju iz istog, ovo je skoro pa poluostvarenje tog sna, pošto smo nedugo posle dosegli i visinu od celih 11.000. Razumem da je onima koji èesto lete možda malo nerazumljiv ovaj ekstatièan doživljaj, ali za mene æe to verovatno ostati prizor koji æu pamtiti ceo život, jer je to ipak momenat kada u vama prorade emocije i èula za koje se opasno muèite da naðete naèin da ih opišete, pa ne bih gubio vreme.

Sedenje pored prozora, što sam sam tražio, može da bude pomalo problematièno ako ste odgledali filmova i naslušali se vesti o padanju aviona koliko sam ja. Saznjanje da vam je tlo 11 kilometara ispod vas, ume da bude pomalo neprijatno, a da oseæaj bude kompletan, pobrinule su se i zone blagih turbulencija u koju smo upadali sa vremena na vreme. Cenio sam da je to sve normalno, ali na 11.000 metara malo je teško poverovati svom razumu dok gledate krilo kako se drmusa. Zverao sam okolo da bi ne daj bože primetio paniku na neèijem licu, ali ipak sam bio u pravu, sve su to standardne pojave, dok je èovek pored mene opušteno èaèkao svoj lap top, a èovek ispred igrao neku igricu na svom iphonuu. Izvadih i ja svoj netbook da šacnem koju epizodu my name is Earl-a dok ne sletim živ i zdrav. Tj, dok se ne istroši baterija, što je bilo nedugo zatim.

Frankfurtski aerodrom je jedno neverovatno zdanje na kome svaki minut poleæe i uzleæe po jedan avion. Posle sletanja saèeka vas autobus koji vas posle toga vozi na vaš terminal, i posle nekih 20ak minuta, eto mene i Bilija zajedno (za neupuæene, Bili – Domaæin, ortak koji radi u Frankfurtu) u kolima na putu za Keln. Postojala je i opcija da idemo u Luksemburg što je ipak ostavljeno za 2 weekenda pošto je sledeæi rezervisan za Belgiju tj Brisel i još jedan Belgijski grad.

Odmah smo stali na neku pumpu da sipamo gorivo, i odmah se bacih na tradicionalnost, dajte jednu kobasicu! Da ne trošim puno reèi, ako nekakav ukus kobasica treba da ima to je takav! I to je to.

Nedugo zatim skrenusmo sa autoputa i u jedan market, kako bi kupili nešto da veèeramo i doruèkujemo. Za neopisivog zavisnika o gumenim bonbonama možete videti radost kada sam video da 1kg haribo bonbona, što mu doðe kao mercedes u svetu bonbona, košta oko 3 i po evra. Da podsetim, 100g onih sjajnih gumenjaka koje možemo da jedemo u Ušæu, Mercatoru, Exitu je oko 150 dinara, pa vi vidite.
Sedosmo u kola, i uputismo se u Keln, tj Hostel. Pošto nam je 2 puta parking pobegao ispred nosa (automobila), treæa je zaista bila sreæa. Zveknuli smo veèeru i krenuli u grad. Znamo svi koliko je turistima bitno vreme, a mi smo imali idealno! E malo sutra. Konstantan vetriæ u kombinaciji sa blagom kišicom skakao nam je po nervima konstantno. Hteli smo da odemo do katedrale da je vidimo noæu, pošto nam je to jedina prilika za tako nešto, pošto smo veæ sutra planirali povratak nazad. Kelnske ulice su zaista prelepe, svuda oko vas su šareni izlozi, i svaki je sa svojom reklamom kao neka mini umetnost za sebe. Kao da ste u nekom svetu bajki, jer je sve šareno, relativno prometno, i nekako lepo za oko. Ako bi dodali lepo vreme eventualno, leto, sa svim njegovim lepotama, gradom bi se verovatno moglo šetati danima. Hodajuæi tako do reke Rajne, blizu èije obale se i nalazi katedrala tj Dom kako ga Nemci zovu, zaprièasmo se i u jednom momentu smo skrenuli iza æoška i naðosmo se ispred nje. Neka kolièina strahopoštovanja koju u tom momentu osetite jednostavno je neopisiva. U pitanju je zaista kolosalna graðevina uraðena gotskim stilom, i po onoj kiši, vetru, a i zahvaljujuæi i svojoj crno sivoj boji, oseæao sam se kao da stojim ispred Izengarda iz gospodara prstenova bez ikakvog preterivanja. Zaista, svaki pogled ka vrhu katedrale -a da bi je videli celu morate glavu da gurnete unazad koliko god vam to vrat dozvoljava - ostavlja bez daha, i zaista je prizor delovao zastrašujuæe, bez ikakvog preterivanja. Detalja na katedrali ima jedno milijardu, ne postoje ravne ivice, pravilni oblici niti bilo šta tome slièno. Sve same nepravilnosti, krive linije, èudni oblici, lica, sveci, itd. Sve u svemu, takoðe jedan od prizora koji æu pamtiti dok sam živ. Uostalom, momenti kao taj su i smisao putovanja. Vremenom se èovek „navuèe“ na taj oseæaj. Bio sam i ispred Aja Sofije u Istanbulu, plave Džamije takoðe, ali ovo je ipak neki poseban doživljaj i utisak, moguæe zbog toga što je naš prvi kontakt sa njom bio noæu. Pošto je pasje vreme bilo sve više pasje a sve manje vreme, uputismo se kuæi tj u hostel, sa planom da sutra malo detaljnije vidimo kako katedralu, tako i ostatak grada. Pošto smo veèerali, savladani umorom, krenuli smo na poèinak. Meðutim, cimer u sobi nam je bio Japanac Yota koji ima 20ak godina, a veæ odraðuje svoj prvi Eurotrip, jer je pored Nemaèke planirao da poseti Francusku, Italiju i Španiju. Uzalud sam pokušavao da mu postavim pitanje tipa da li je on svestan koliko su Japanci kao nacija cenjeni po svetu zbog svog mentaliteta, truda, tehnologije i tome slièno, meðutim, da li do mog Engleskog ili do njegovog NEEngleskog – odgovor osim mumlanja nisam uspeo da dobijem. Da ne budem lažno skroman ipak mislim da je do njega, ali sam mu oprostio njegove lingvisitèke falinke kada je rekao da studira nauku na Univerzitetu u Tokiju. Samo sam se nasmejao, i rekoh mu iz šale da æu jednom prièati deci kako sam sa njim spavao u hostelu, pošto onaj ko studira nauku u Tokiju, mora da odradi barem perpetum mobile ako ništa drugo.

Užasno sam spavao, valjda zbog sranje jastuka, prozor mi je bio pored glave, pa me i glava zabolela, valjda od promaje. Bili je veæ bio budan, šaltajuæi wiki travel na kompu za korisnim informacijama, i iako je bilo tek oko 8h, ustao sam i ja. Pošto smo odradili doruèak, spakovasmo se, odjavismo se, and Keln, here we come!
Izašli smo na ulicu, prepunu ljudi, a vreme je bilo idealno, 20ak stepeni, sunce, bez vetra. Al malo sutra... Vetriæ je i dalje pirkao, i naravno, bilo je oblaèno, mada kako kažu moji domaæini, ovde je sunèano koliko i u sahari kišovito. Na ulicama skoro da nije bilo nikoga, i ako dodamo da je uskoro poèela i nezanemarljiva kiša da pada, jasno vam je da je sve išlo ko uz... Maler. Ali mi se nismo predavali, zapalili smo ponovo do katedrale u nameri da se popnemo uz svih 509 stepenika. Ako je sinoæ bila noæ a mi se živi da izvinete usrasmo od prizora katedrale, u nedelju nije bio mrak, ali je prizor i dalje fascinantan. Ne možete da se otmete oseæaju neverice da je nešto TE VELIÈINE i TOLIKO DETALJNO uraðeno. Naslagati cigle do neba je jedno, ali napraviti nešto ovakno, nije ni za porediti. Bud reèeno, graðevina je poèela da se gradi 1200 i neke godine, i završena 600 i kusur godina kasnije, prekidan ratovima i raznim problemima, ali 600 godina je u svakom sluèaju 600 godina.
Katedrala iznutra je nešto zaisa prelepo, iako svako ko me zna i površno zna da su crkve i njoj sliène institucije nešto što blago reèeno ne volim, niti poštujem. Vitraži na prozorima su posebna prièa, i svaka od tih ikona je pravo remek delo. Pošto jedna slika govori hiljadu reèi, saèekajte i dotiène.
Penjanje. Ne mogu da kažem da se bojim visine, ali još manje mogu da kažem da se ne bojim. Kome je svejedno kada zna da je na visini sa koje kad bi pao, ne bi ostalo ništa više osim flekice na trotoaru. Tako da, svakako da postoji odreðeni strah, ali ne toliki da me sputa u nameri da se popenjem gore. Preènik tunela uz koji idu stepenice je oko 2m, tj stepenice su širine metar. Kada krenete da se penjete, bacite oko kroz male prozore koji tu postoje i svakim krugom oko stepenica ste sve više i više, ljudi dole su sve manji i manji, i posle odreðenog vremena pomislite to je to jebote, nema više gore. E ima. I ako to pomislite u narednih 100ak stepenica, pogrešiæete, jet je to jedan ogroman uspon, èim pomislite evo ga kraj, saznate da ima još. I još... I još.... Uskoro smo ga ipak završili, tj mislili smo da smo ga završili jer ostao je finalni uspon uz kupolu na vrhu do terasice oko nje. Znate oseæaj kada idete kroz zgradu, i ugasi se svetlo, a vi nogama pipate stepenik po stepenik, kako biste bili sigurni da je tu? E tako sam se penjao uz taj poslednji uspon, stezao sam gelendere kao da mi život zavisi od kvaliteta njihove izrade. Da uprostim ili prevedem na Srpski, poèinjala je da me obuzima sasvim solidna doza strana.

Pošto smo izašli na terasu, uvidesmo da je sve lepo ograðeno žicom, i bezbedno (galata kula u Istanbulu je skroz druga prièa npr, samo ograda visine oko 1m, i terasica koja je totalno strma na dole!), ne baš skroz opušteni, obišli smo krug oko kule, opalili par slika, i neprestano sam zamišljao ljude koji na toj visini, oko 100m! grade to što su gradili, i kako su u tome uspeli. Jednom reèju – LUDILO! Naravno, milion reèi a i slika ne mogu ništa da Vam doèaraju taj prizor, tako da, pravac Keln. :)

Vreme je i dalje aktivo radilo protiv nas, i krenuli smo u Reinhart park, za koji iskreno verujemo da je mnogo lepši prizor leti kada krene sezona voziæa, kada sve ozeleni, kada radi žièara koja vas vozi preko Rajne i tome slièno. Maler je da sve to kreæe od sledeæeg weekenda, tj na proleæe, al šta sad, iskoristili smo priliku da se lepo prošetamo, uslikamo katedralu sa druge strane, itd. Vreme ne da nije bilo bolje, veæ je bilo sve gore. Obišli smo crkvu St Patricka koja je bila blizu katedrale, kao i jednu jevrejsku sinagogu, kao i sam centar grada a i pošto je kiša sve više padala, više nije bilo smisla gledati bilo šta, sedosmo u kola, i dok smo razmišljali šta æemo, predložio sam da odemo u Bonn jer je on figurirao kao opcija od samog poèetka jer za njega mi Bilke reèe pre toga da je jako blizu, i eto ga koncenzus za sekund.

Bonn je bivša Nemaèka prestonica, ne znam kako je u tome uspeo, sa samo 315.000 stanovnika i JAKO burnom istorijom, pošto je rušen osvajan i tome slièno nebrojeno puta. Pošto smo stigli, krenuli smo ka centru, a kiša je i dalje padala, smarala, ubijala u pojam.. Pošto smo obišli centar, stigli smo do Betovenove kuæe što nam je bio must see, pre nego krenemo kuæi putem Darmstadta. Inaèe, iako roðen u Bonu, Betoven ga se grozio, i jako mali period života je proveo u njemu. Sa druge strane, gradski oci su njegovo roðenje u Bonu materijalizovali kako to samo Nemci znaju i napravili od toga pravu turitièku atrakciju, od njegove kuæe do muzeja, spomenika i sl. Bon je poput Kelna lep gradiæ, arhitektura je prelepa, i uživate prolaskom kroz bilo koju od ulica.

Ali ne toliko po kiši, tako da smo shvatili da ovaj weekend ipak vreme dobija bitku, ali ne i i rat. Opskrbljeni lepim uspomenama i doživljajima, odlazimo do auta zadovoljni svim onim što smo odradili za ne tako puno vremena.

From Germany With Love - Vol. 2

Day 3:

Posle dva hladna, siva i kišna dana po Kelnu i Bonu, ponedeljak sam rezervisao za odmor, tj relativni odmor, sa planiranom laganom šetnjom kroz grad u kom sam bio smešten, tj Darmstadt, poznat po tome, izmeðu ostalog, što je u njemu 1912 prvi put stvoren extazi, što æe verovatno reæi da je onaj ko ga je smislio i bio prvi koji se vinuo nebu pod zvezde konzumirajuæi ga, alal mu vera.

Pošto sam se relativno naspavao, ja i cimer mog domaæina, povreðen na skijanju, smo otišli u nabavku osnovnih životnih namirnica. Nemaèki marketi manje više ne razlikuju se od naših. Cene su sporadiène, ali uglavnom skuplje nego kod nas, barem koliko sam ja primetio (bitno je da je jeftiniji sladoled, koga briga za ostalo? Hip Hip Horray!) ali o cenovnim razlikama na globalnom nivou, u suma sumarum postu. Pošto smo se vratili u kuæu i obedovali, uputih se u centar grada u malo upoznavanje. Btw, na povratku iz radnje, vozio sam ja nazad, tako da mogu da se hvalim da sam vozio Nemaèkim putevima, dakle, ostvario sam san svkog Srpskog vozaèa.
Darmstadt svakako nije bogom dan za turiste, ali pošto je u skladu sa ostalim osobinama Nemaèkih gradova koje sam video izgleda sasvim pristojno. Po ustaljenom šablonu, tu je trg u sred centra sa par lepih starijih graðevina i ogromnim spomenikom Ludwigu Prvom, prvom velikom Vojvodi Hesena. Ostale ulice su mahom zatvorene za saobraæaj, poploèane, i u ukrštanju istih ima par manjih trgova sa fontanom i sl. Pošto nisam uspeo da naðem neki konkretniji city map, kupio sam mapu grada koja nije baš turistièki user friendly, tj više je namenjena prelasku grada na 4 toèka, a ne na dve noge- Voðen uputstvom sa wikitravel sajta, gledao sam da obiðem ono što sam uspeo da naðem u ovom „prvom“ naletu na Darmstadt. Ništa od toga ne izgleda zaista fascinantno, ali je grad, kao i prethodna dva, prijatan za šetanje i razgledanje. Dan je naravno opet bio siv i sumoran, ali izgleda da je to nešto na šta sam morao polako da se navikavam. Dve turistièke „atrakcije“ koje su bile malo dalje od grada, a slove za nešto što je u Darmstadtu must see, ostavio sam za neki drugi dan te sam se polako uputio kuæi gde smo upucali ostatak dana u opuštenoj bleji, spremjuæi se za sutrašnji one day trip u još jedan grad u našoj blizini.

Day 4

Pošto je Bilke u utorak morao u Wiesbaden na neki seminar, eto lepe prilike da se i tamo zapljunem. Ranom zorom smo se uputili tamo, i imao sam fore do 18.30 ili barem tu negde da se zanimam ovim gradiæem u koji èim uðete, osetite neki poseban vajb tako da kažem, i to je izgleda nešto što grad ili ima ili nema. U samom centru sam odmah našao tourist information centar gde gratis dobijate mapu grada sa sve slikama must see lokacija, naznaèenim na mapi što zaista u mnogome olakšava posao turistima, pogotovu one day triperima što bi u ovom sluèaju bio ja.
Odmah sam naleteo na parkiæ sa jezercem, sa sve patkicama, èistim, skoro pa novim belim klupama, raznolikom florom oko vode i naravno, Nemaèki pedantno podseèenom travicom, i ostaje pitanje kako to sve izgleda u cvatu proleæa ili leta, kada je po ovako sivom i vetrovitom vremenu to raj za sesti, odmoriti i dušu i telo. U samom centru nalazi se prelepa Luteranska crkva iz 16og veka, raðena u Gotskom stilu, i poput one iz Kelna, mada dosta manja, jednostavnija i manje mistièna, ipak ostavlja fenomenalan utisak kada se naðete u njenom podnožju. Koristio sam je kasnije kao orijentir za povratak u centar koji doduše i nije bilo teško naæi, jer posle 2 3 kruga oko istog brzo popamtite smernice i steknete oseæaj kuda kad i gde. Obilazio sam redom lokacije koje su mi bile na dohvat ruke, tj na dohvat nogu, i manje više sam ih obišao sve, tj barem ove bitnije. Staru gradsku kuæu, Kurhaus, sagraðen 1900e, jedno od mesta posebno bitnih u istoriji grada graðeno u rimskom stilu sa ogromnim stubovima ispred, po naliku na parthenon, zatim najveæi sat sa pticom kukavicom na svetu, fancy spa centar Kaiser Friedrich Therme, najstariji deo grada i naravno, nezaobilazni za izgleda svaki Nemaèki grad, marketplatz u centru grada sa ugalvnom city hall zgradama u centru što je i ovde bio sluèaj.
Sam centar grada i bliža mu okolina ne razlikuje se od gradova koje sam veæ navodio. Uglavnom su to nepešaèke zone sa milion izloga, radnji, restorana, kafiæa, fast food-ova sa ureðenim lepim fasadama raznih tipova arhitektura.
Pošto sam provalio da mi je baterija na mobu istrošena, nasta frka i panika kako æu Bilketu da ostavim sms-om randevoux point, pa sam posle malo duže potrage uspeo da iskopam neki internet klub, taènije u istom onom tourist centru postoji internet terminal slobodan za upotrebu. Šibnuh mail Bilketu, kao i mail još par ljudi da šibnu Bilketu SMS, tako da je Bilke na kraju dobio moj E mail, par sms-ova, i konaèno se naðosmo u 18.30 u Friedrichstrase ulici broj 10. Zanimljivo – igrajuæi se tako gluvih teledfona u prenošenju Bilketu lokacije na kojoj ga èekam, na kraju je dobio poziv sa porukom „Èeka te Milan u... Nešto... Štraseee!“ – što je ekvivalent da vam neko u Srbiji kaže – èekam te u ulici. :D
Nevermind, odosmo – na bazen.
Bazen je bio samo par km od naše kuæe, pa ajd malo i o njemu. Ulaz 3 i po ojra. Uðeš, zvizneš pare u mašinu, dobiješ karticu, koju potom meæeš u automat sa rotirajuæim vratima. Kada proðete, ubacujete karticu u još jedan automat sa kljuèevima od kaseta, broj kasete koji je namenjen vama zasvetli, uzimate kljuè koji ima odlièan mehanizam na privesku da ga prištekate za æega kako bi mogli i sa njim u vodu. Cenim da je to nešto što je u Nemaèkoj kao princip rada totalno zastarelo, ali eto, meni je bilo baš zanimljivo. Elem - voila, evo nas u malom bazenu, dakle ne olimpijskom, ali sa toplom vodom, 30ak ljudi max, sa puno lamperije tj drvenarije oko nas, u krajnje lepoj i prijatnoj atmosferi za kupanje i plivanje. Odmah da se ogradim – nisam piškio u vodi, a izgleda da nisu ni Braæa Nemci pošto vam koža bukvalno miriše kada je pomirišete dok niste u vodi. Ne znam koja je hemikalija u pitanju, ali u svakom sluèaju bolje da miriše nego da smrdi, right? Nismo se dugo zadržali, ali smo se sasvim solidno isplivali, a pri tom smo par puta skoèili i sa skakaonice sa sve daskom i dubokim malim bazenom samo za tu namenu. Bili je doduše skoèio na noge :D, što je bilo pomalo komièno sa obzirom da je klianc ispred njega napravio jedno 8 saltOOva doèekavši se na planirani deo tela. :D Ja sam skakao na galvu, ali sa obzirom da odbacivanje od daske daje èudne putanje letu tela, posle drugog puta sam batalio, jer sam primetio da su sve veæi izgledi da odradim onu vrstu doskoka posle kog vam koža bude jarko srvene boje.
Naravno, posle celodnevne šetnje i bazena kasnije, zaspao sam za cirka par sekundi posle spuštanja kapaka.

Dax 5

Frankfurt. Došao je dan da se obiðe i grad koji je bio prioritetni target celog ovog putovanja, ali odmah da razjasnimo – malo se šta u njemu ima videti. Bilke me je ostavio kod jednog od silnih mostova preko Majne, i par nebodera koje predstavljaju neku vrstu centra grada nisam mogao da promašim. Trebam li reæi, vreme je i dalje bilo isto. Sivo, ne toliko hladno, ali blago vetrovito, i ta dva prideva su sasvim dovoljna da sve bude mnogo manje ugoðajno. Pošto sam stigao do parkiæa izmeðu par centralnih solitera, opalio sam par fotki èuvenog slova E tj simbola Evra koji, pretpostavljam, predstavlja svu tu finansisku i poslovnu moæ koju frankfurt kao grad ima. A Frankfurt je upravo to, grad koji je prestonica finansiskog života Nemaèke tj u njemu su smeštene prestonice Evropske banke, Nemaèke federalne banke, Nemaèke Berze itd. Na svakom koraku æete videti uglaðene, fino obrijane i u odela i mantile obuèene ljude svih rasa, verovatno predstavnika moænih preduzeæa svojih zemalja ili zaposlenih u nekoj od milion Frankfurtskih firmi. Enorman broj ljudi se sliva u Frankfurt svakog radnog dana dolazeæi tu na posao, . Frankfurt ima najveæi aerodrom u Nemaèkoj, drugi u Evropi, i svaki minut proseèno jedan avion uzleæe ili sleæe. Isto važi za èuvenu železnièku stanicu koja je takoðe u prve dve u Evropi, te stoga ne èudi podatak da u Frankfurt svako jutro pristigne taman onoliko ljudi koliko u njemu živi – oko 650.000 Naravno, u Nemaèkoj vozovi nisu kod nas, oni mogu da idu i preko 30km na sat i to na više od 20% pruga, tako da je kod njih voz praktièan naèin prevoza dobro povezan sa centrom grada, aerodromom i sl.
Aj da kažem i koju o tim oblakoderima, Frankfurt ima najveæu poslovnu zgradu u Evropi, msm da je taèna visina 257m, zgrada Deutschecomerz banke. Svi smo mi gledali nebodere na filmu, ili veæe zgrade, ali kada se naðete u podnožju zgrade koja je toliko visoka i pogledate ka vrhu, tek onda shvatite „koliko ima sati“ i dok pokušavate da potiljak spojite sa petama za bolji pogled, skontate da je svaka od njih pravo malo èudo arhitekture, i dokaz velike sposobnosti èoveka kao živog biæa. Msm, barem ja to tako shvatam. Tu je još par zgrada preko 200m, ja sam se odluèio da bacim pogled sa maintower-a za šta sam morao da se otvorim sa 5 komada Evreja. Za razliku od onog èuda u Kelnu, ovaj uspon se prevali za nekih 20ak sekundi, vozeæi se 18km na sat, kako veli brzinomeraè u liftu. Zbog SMRDLJIVE I ODVRATNE OBLAÈNOSTI nasta i blaga magla na veæim visinama koja ometa u totalnom doživljaju, ali prizori su svakako fenomenalni. Ceo Frankfurt Vam je pod nogama, mostovi, reka, ostali oblakoderi, i na svakih 5m oko ivice vidikovca postoji tabla ispred vas sa objašnjenjem u šta gledate tj sa markiranim bitnijim zgradama i sl. Svakako pogled koji bih preporuèio svakome.  I da, još jedna stvar u vezi nebodera, dok sam stajao u podnožju jednog od njih, setio sam se 11. septembra i pada dve kule i scene kako padaju, msm, užas, mislim da me ne bi stigao bog otac kad bi uhvatio štraftu odatle ako bih se našao u takvoj situaciji.
Plan je bio da naðem neki plan grada tj tourist guide poput onog što naðoh u Wiesbadenu, ali avaj, preoro sam ceo centar, i više od razglednica nisam našao, ja sam to oèekivao na svakom æošku. Na kraju me fina gospoja u maintoweru uputila na železnièku, što je ujedno bila prilika da i nju overim „iznutra“, (železnièku, ne gospoju) i kad pogledate tu Železnièku stanicu, i setite se Beogradske, sa svim Srpskim prugama od kojih još malo pa æe biti svega par km funkcionalno, doðe vam da odete na sred te stanice i da plaèete ko malo dete.
Sa planom je sve mnogo lakše, pa sam krenuo u neku standardnu turu. Alte Opera – tj zgrada stare opere koja je naravno morala da se renovira baš kad sam se ja, jednom u 30 godina ispred nje zatekao. Sad svi imaju slike opere, a ja sliku opere sa skelama. Inaèe, zgrada Alte Opere je obnavljana dosta puta, i iako ima klasièan barok-ski izgled, iznutra je raðena po najnovijim svetskim standardnima i koristi se za premijere i koncerte svih viðenijih da ne kažem fancy umetnika koji nastupaju u Frankfurtu. Dalje od nje se ide ka samom centru grada, hauptwache trgu, što je u suštini kuæa u kojoj su poèetkom 20og veka muèeni i ubijani prestupnici u podrumu, dok su u samoj kuæi služili svoje kazne. Dalje sledi Ziel, recimo Frankfurtska Knez Mihajlova, što je glavna šoping džada Frankfurta. Impresivno deluje tržni centar sa ogromnom rupom koja prolazi kroz njega kada gledate spolja (videti slike, kad budu :P), a rešenja koje su arhitetkte upotrebile da tu rupu iznutra upakuju u sam šoping centar su fenomenalna. Setih se onda delta šitija, pa sam samo nabacio blagi kez i pomislio, „heh, jebeni Nemci“. Naprave ljudi umetnost od obiènog tržnjaka. Od Ziela sam zapalio ka altstadt-u tj starom delu grada što je definitivno i rekao bih bez konkurencije najlepši deo grada. Još jedan „dom“ tj crkva u gotskom stilu, kao i malo Rimsko „imanje“ ispred njega, tj iskopina istog po kojoj je i ceo stari grad dobio ime - Romemberg. Na samom trgu u altstadtu nalaze se par kuæa fantastiènog izgleda sa fasadama u šarenim bojama i tako utkane jedna do druge sa sve tim „domom“ u pozadini èine spektakularan prizor.
Posle obilaska starog grada, rešio sam da odem u jednu od takoðe turistièkih atrakcija – Palmen garten. Ogroman park, sa botanièkim baštama i nadaleko èuvenim tropikarijumima tj kupolama sa adaptiranim klimama za razvoj raznih biljaka iz velikog broja klimatkih uslova, dakle, zeleniša na sve strane, palme, rastinja svih moguæih vrsta – sve je tamo. Da budem iskren, stvarno je prijatno šetati tuda, ali nisam to doživeo kao neki vrhunski ugoðaj, al ok, ne mora sve ni da bude vrhunski ugoðaj. Opet, i tu je bila gomila ljudi sa kombijma koja se verovatno spremala za neki sajam, ili izložbu, što su stvati koje se u palmengartenu dešavaju redovno, pa je sve bilo buèno i manje mirno nego što je trebalo. Vreme i dalje užas, tako da leti, kad svo to cveæe tamo procveta, sazri i svi travnjaci ozelene, verujem da sve dobija poprilièno drugaèiju notu, ipak je to BAŠTA. I tu ima dosta šetališta sa malim jezercima, divljim patkama, labudovima i sl, i sve je to idealno za odmor od napornog dana na poslu, napornih komšija, ili pak napornog momka ili devojke. Ili na kraju, napornog života. 
Krenuo sam nazad ka centru, tj ka reci, preko koje sam hteo da preðem jer je uskoro Bilke trebao da doðe po mene. Usput sam svratio do podnožja još jedne OGROMNE zgrade – meseturm, sa sve èovekom od 25m ispred nje, kako udara èekiæem u nešto (da, vidi se kako udara, dakle figura nije statièna ) simbolizujuæi radni narod Nemaèke, što ovaj svakako i jeste. U pitanju je druga najveæa zgrada Nemaèke, i druga najveæa Evropske unije, pored one koju sam veæ spomenuo. Zanimljivo, na samom vrhu zgrade nalazi se piramida, otkud ona tamo, ko æe ga znati, ko veruje u teorije zavere, iliuminate, masone, bankare i ostalo – svakako æe imati svoju teoriju.
Prešao sam majnu preko jednog od mostova, nisam uspeo da napravim neke posebne fotke, al šta sad, biæe prilike da se poseti Frankfurt i noæu. Msm, kad je pao mrak, meni je pao mrak na oèi pošto mi je riknula baterija, tako da Frankfurt by night ostaje za neki drugi dan. Bilke je uskoro stigao na zakazanu destinaciju, i pošto smo imali plan da kao posle zapalimo negde u zez, isti sam otkazao èim sam seo u auto, jer mi to moji tabani nikad ne bi zaboravili. Taènije, bio je to još jedan dan u kome sam prepešaèio milion kilometara, i sutrašnji dan sam iz mesta namenio za odmor. Malo sam overdozirao i od šetanja, i od ružnih Nemica :D

Day 6

Naravno, èim sam prelomio da se u èetvrtak odmorim, bio je to signal za sunce mesec svemir klimu i šta sve ne, da se èetvrtak jedini u nizu od dana za koje sam pogledao prognozu tj za sedam dana koji slede – vodi kao „vedar“. Ali stvarno sam bio umoran, i nisam hteo da radim bilo šta na silu, hteo sam da se malo odmorim i zaželim svih tih novih prizora, novih ljudi, i svega neèega novog.
Ali dan nikako nije propao...
Bilketov cimer i ja zapalismo malo u grad, Darmstadt, ali pre toga prihvatio je da odemo na jednu od dve destinacije koje sam prvi put u Darmstadtu ostavio za kasnije tj danas. Prva je elipsoidna zgrada tj Wildspirale zgrada koju je uradio èuveni Austrijski arhitekta - Friedensreich Hundertwasser (ko zapamti ime i posle tri èitanja, poljubim ga u guzicu) a druga je Matildenhohe strasse. Otišli smo da vidimo tu zgradu, i kada je vidite, shvatite zašto je gosn Friedensreich bio što je bio. Zgrada kreæe sa jednim spratom, ali vremenom „raste“, posle odreðenog vremena se savija za 180 stepeni, i ide paralelno sa poèetnom stranom, svo vreme rastuæi, da bi u poslednjih 10ak metara pored toga što je dosegla svoju najveæu visinu dobila i par spratova kao neku kupolu. Sve to bez skoro i jednog ugla, i sa skoro svakim razlièitim prozorom, a ima ih zaista dosta. Pored toga što zgrada izgleda u tom smislu neverovatno, okreèena je raznim veselim bojama, dakle totalni šareniš, sa popreènim šarama koje èine da ne znate gde je sprat, samo vidiite more prozora od kojih je svaki ureðen na neki svoj poseban naèin. Svakako nešto najlepše što sam do sada video od Darmstadta.
Pošto smo se vratili kuæi, nisam se dugo zadržao veæ sam krenuo u...
Matildenhohe (ili ti: Kolonija Umetnika) je najeminentiji deo Darmstadta. To u suštini nije ulica veæ deo grada u koje je gosn Ludwig poèetkom 20og veka naselio neke od najeminentnijih arhitekata tog doba, od kojih je svaki projektovao svoju kuæu, doduše, mnoge su posle toga renovirane zbog razaranja tokom ratova, i sl. Svaka od njihovih kuæa je umetnost za sebe, a posebno je lepa crkva koju je tu digao Ruski car, za svoje privatne namene sa bazenom odmah pored. Te arhitekte su predstavljale „new wave“ u svetskoj arhitekturi modernizujuæi celokupnu granu te umetnosti , što je uostalom i bila prva zamisao Vojvode Ludwiga.
Pošto sam stigao kuæi, nedugo zatim je i Bilke stigao, i pošto smo malo divljali po internetu, otišli smo u pivnicu u sam centar Darmstadta na sok pivo i veèeru. Jeo sam èuvene Bavarske bele kobaje, nisam preterano bio oduševljen ukusom, ali daleko od toga da ne valjaju. Inaèe, u Nemaèkoj ugalvnom kolu donose u èaši, a ne u flašici što mi posebno ide na ganglije, ipak sam jedan od onih što vole ono „sa vrha flašice“ 

Na kraju, sve je ispalo dobro, iako namenjen za odmor, èetvrtak je ipak bio plodonosan po pitanju produhovljavanja i šetanja pa i razgledanja, te se vajlalo lepo odmoriti i spremiti za put u Belgiju tj prestonicu iste, kao i same Evrope – Brisel, a zatim i Briž...

To Be Continued...

----------- Dopuna: 19 Maj 2010 0:28 ---------

Poslednji, treæi deo :) Sa golemim kašnjenjem... :(

Petak je bio dan polaska za Belgiju, tj Brisel, i još neki grad, tada nismo znali da æe to biti Briž. Sve je zavisilo od vremenskih uslova, koji su kao i prethodni weekend bili - nikakvi. U Briselu je H20 ronilaèka grupa èija je prestonica u Novoj Pazovi „osvajala“ najdublji bazen u Evropi – Nemo 33, a pošto je moj domaæin Bilke èlan dotiène, bila je to prilika da se prišljamèim njemu, te svom putešestviju upišem još koju destinaciju. Pošto je plan bio da palimo iz Frankfurta gde Bilke radi, ja sam pošao sa njim ujutru za isti, kako bih overio šta nisam do tada, pa bi se posle posla našli i krenuli putem prestonice Evropske Unije.


Meðutim, nije mi toga ostalo u Frankfurtu, svratio sam do Borsh zgrade, Nemaèke prestonice Berze sa èuvenim figurama Bika i medveda ispred, tu se nisam zadržao nešto dugo, ali jesam u Meku gde sam se nakanio da napišem prvi blog jeduæi sladoled sa prelivom karamele. Jedan, a nedugo pošto je on nestao – još jedan, njam njam. Potom sam se uputio u Zoološki vrt gde sam imao da spucam jedno 4 sata, pre polaska na mesto gde sam trebao da se naðem sa Bilketom. Odmah da kažem, Frankfurtski Zoo, valjda kao i sam grad, nije ništa posebno. Nalazi se u sred centra, i to je verovatno restriktivno delovalo na njegovu velièinu, ali sam njegov oblik, kavezi, nekako obièno, nemaštovito. Šetate kružnom stazom, koja doduše zavijuga sa vremena na vreme, kavezi sa životinjama su uglavnom obièni, èesto bez imalo želje da se doèara ambijent gde bi ta životinja trebala da živi kad nije u kaFezu (Milan Šojiæ, Tesna Koža 1, prim. Aut) ili su to pokušali ali simplifikovano. Pogodilo me kad sam video da nema Bizona (my personal favourite), ali sam video Afrièkog Psa, pola sata sam blenuo u njega, jer sam baš nedavno u jednom dokumetarcu gledao kako te životinje love – da èovek ne poveruje. Pored njega, najviše sam vremena proveo proed kaveza sa gorilama i smejao se tome kako je pola sata jedno majmunèe zezalo drugo tako što mu je uzelo neku igraèku, a ovaj ga vija po celom kavezu, sjajna zabava.
Ostavimo Životinje u Frankfurtu i ajd da vidimo šta ima u Briselu.
U dotièni smo stigli kasno uveèe, u kuæu kod domaæina pre toga pokupivši još dvoje ljudi sa aerodroma. Pošto je ekipa malo posedela, htelo se u neko pijanèenje, ali sve je otpalo kada je prva ekipa sa kolima otišla do kafane koja je bila zatvorena. Msm, radni svet, za razliku od nas. :)

Brisel, Atomium:

<a><img></a>

Polegasmo (nekako) i ujutru krenusmo pravac atomijuma, najveæe turistièke atrakcije Brisela. Verovatno ste je videli na tv-u, novinama, privescima, ali kada sam video to live, ispalo je naravno mnogo veæe nego što sam mislio. Graðevina je sagraðena 1958, i predstavlja uveæan atom i naèin na koji se vezuju molekuli, dakle ogromne srebrbe kugle povezane stepenicama. U vidu molekulskih veza.. Zaista prelepo izgleda, pogotovu na suncu kome se iskreno zahvaljujem što je po polasku odande sinulo bukvalno na par minuta, kako bih uspeo da zabeležim i koju fotku pod tim uslovima. Nismo imali neki poseban plan za dalji nastavak dana, ali ipak rešismo da odemo u centar grada, pošto je to jedino starije što se može videti, pošto je ostatak Brisela uglavnom razrušen i dosta modernizovan. Jedna ekipa je krenula tramvajem u centar a ona avanturistièkije nastrojena koje sam bio deo, naravno, sight seeing, put pod noge, pa dok tabane ne izgore.. I umalo tako nije bilo, baš kad je poèeo dim da mi se pojavljuje ispod patika, stigosmo do centra. Tj, našetasmo se siti, ali kad æemo ako neæemo tad? Brisel je zaista lep grad, i krasi ga isto ono što i Nemaèku, sreðene ulice, prelepe fasade raznih stilova, doduše, dominirala je crvena cigla, i njoj sliène. Ništa tu nije specijalno, ali kada doðete iz Srbije, i prošetate ulicom Brisela, pomislite da svaka od tih ulica zaista jeste nešto posebno, svaka na svoj naèin. Imali smo (ne)sreæu da odmah po dolasku naletimo na neku pljaèku, gde je neko na kolima u kojima su bili baba i deda razlupao staklo, verovatno iskoristivši gužvu u saobraæaju, pokupio torbu i zbrisao sa lica mesta. Neki tup udar sam èuo, ali sam tek malo kasnije skontao šta se dešava. Bakuta je na momatn krenula da trèi za beguncem, ali je posle par koraka odustala, shvativši valjda da je to bajata rabota, sve i da ima 50ak godina manje.

Taj dogaðaj i nije nešto što želite da vidite posle sat vremena u tom gradu, proradi
malo paranoja, i skoro svako ko proðe pored vas i èudno vas pogleda, potencijalni je pljaèkaš. A sumnjivih lica u Belgiji ima na izvoz jer je u pitanju izuzeno multinacionalna i multirasna sredina, crnaca na svakom koraku, Arapa, Turaka, i moram da budem iskren, ne deluju previše tourist friendly, niti se tako ponašaju. Bio mi utisak varljiv ili ne, podseæalo nas je sve to na neki mali geto, te smo uglavnom svi delili neko razoèarenje po tom pitanju. Posle više kilometarske šetnje, eto nas u centru, tj samom centru. Pošto smo malo odmorili papke i popili po nešto u nekom kafiæu, gde nas je uslužio PRESLIKANI Bob Rock iz popularnog Alana Forfa, sa sve preslikanom visinom, otidosmo u centar grada. Da se odmah ogradim, pošto nisam bio u sopstvenoj režiji, a i pošto je zakazan sastanak u bazenu veæ oko 7, jako malo smo imali vremena za razgledanje, i informisanje o istoriji graðevina grada i tome slièno, pa æu to da odradim po dolasku, retroaktivno. Ali sam centar sadrži par stvarno upeèatljivih graðevina, ogromnu crkvu itd. Kao što rekoh, malo smo se tu zadržali, jer smo odmah morali da hvatamo tramvaj da ne zakasnimo na bazen gde nas je „tramvaj“ grupa veæ èekala, a da još jednom prevalimo peške verovatno bi rezultovalo time da iz bazena ne izrone baš svi koji su u njega uronili :)

Pošto smo stigli u bazen, krenule su pripreme za ronjenje, a uskoro se i rastašmo. Ja sam u restoranu bazena (some fancy shit) zaseo, naruèio neko domaæinsko jelo, kolu, i spremio foto aparat da fotkam ronioce, pošto bazen ima par prozora koji gledaju u restoran, a i inaèe sam bazen je kao mali lavirint, radi razbijanja monotonije roniocima, pretpostavljam. Posle odreðenog vremena, i to je bilo gotovo, i tu dolazimo do dela gde smo se podelili na šofera i ostale.  Bilke je izvukao najdeblji kraj, pošto je jednu turu koja nije bila za grad vozio kuæi, a ostatak je otišao za grad. Meðutim, èim smo mi otišli u grad, a on se vratio, veæ je postojala grupa koja je bila za kuæi, pa je odvezao jednu turu, pa odmah zatim i drugu, te je barem put od centra do kuæe našeg domaæina zapamtio dobro u sluèaju da mu to zatreba za neki od buduæih poseta Briselu. Ali realno, malo je propustio, mi smo svratili u neki kafiæ, èekali konobara pola sata da nas usluži, popili piæe za 5 minuta i èim se Bilke vratio, krenusmo odatle, i proveli smo vreme opušteno prièajuæi ispred neke crkve (što uglavnom ispadne zanimljivije nego kafiæarenje), ali je kao što rekoh otišla prva tura nedugo zatim, a i mi kad se on vratio. A dok se nije vratio, prošetali smo još malo par nas po Briselu, to je neviðena buka, sede ljudi i piju po stepenicama, prošao neki auto sa ozvuènjem da može da ozvuèi Cecin koncert na Marakani bez ikakvih problema, msm, ne znam, kao svadba Žike Jovanoviæa. A da, imali smo priliku da vidimo i svadbu, ista prièa, ljudi sede na prozorima dok vozaèi voze nimalo sporo, 50 u krivinama. samo smo èekali da se neko èukne, ili da neko ispadne ma katastrofa, divljina jednostavno.

Ne lezi vraže, Bilketu je zapala još jedna tura do aerodroma sutra, a pošto se vratio, bukvalno smo na licu mesta izvidili prognoze gde pada kiša gde ne, pošto je dan naravno, kah-kah, trebam li reæi bio siv i kišovit, sve u cilju da odredimo našu destinaciju za nedelju. Sreæa nam se donekle osmehnula, jer je ispalo da je u Brižu situacija podnošljiva, a pošto je Bike bio tamo i ostao prepun utisaka, nismo èasili èasa, i eto nas na putu za Briž.

Briž nije preterano komercijalna destinacija, ali šarm i lepota tog grada ostaviæe bez daha i svetske putnike koji su u svojim multikontinentalnim putešestvijima videli mnogo više nego ja. Parkirali smo dalje od centra, prošli kroz Železnièku, i tu smo veæ bili nadomak centra grada. Ono što je karakteristièno za Briž jesu kanali u centru grada, koji sa fenomenalnom arhitekturom Briža èine fenomenalan ambijent. Petnaesti put æu reæi – ne smem ni da pomislim kako sve to izgleda u pozno proleæe i rano leto, kada sve zazeleni i procveta, i kada se sunèani zraci u svojoj punoj lepoti raspu po gradu. Nas je strefilo delimièno ok vreme, doduše, pošto je nama bilo ok sve samo da ne pada kiša, onda ispred tog OK treba staviti mali znak pitanja, ali kiše nije bilo, i sunce se javilo na momente, tako da treba biti skroman, tj zadovoljan tim vremenskim uslovima. Mi smo našu turu krenuli standardno od centra grada, pa na dalje, po Turistièkoj ruti predloženoj u vodièu grada. Centar se ne razlikuje mnogo od drugih koje sam spominjao, a viðenih po Nemaèkoj. Centar, town hall, spomenik na sredini, fantastiène graðevine, ogromna crkva, i sl. Pošto ovo pišem skoro 3 nedelje po povratku (lenj magarac, i admit it), razumeæete što mi detalji, „godine proizvodnje“ i sliène personifikalije tih graðevina odoše iz memorije. U svakom sluèaju, svejedno sam planirao da se detaljnije pozabavim svim tim silnim turistièkim brošurama posle povratka i da nadoknadim propušteno. Same ulice briža su savršeno skockane, uglavnom graðene od cigle raznih boja. Postoji nebrojeno ulica sa jako malim, a savršeno oèuvanim kuæama sa vratima kroz koja proseèno visok èovek mora da se sagne da bi ušao, i sve to odaje utisak kao da ste u nekoj zemlji patuljaka. Za razliku od Brisela gde postoji npr Atomium kao karakteristièna graðevina za ceo grad i prava turistièka atrakcija, Briž je mesto koje ostavlja bez daha na svakom koraku.

Briž

<a><img></a>


Kuæice i terasice nad vodom, mostiæi, pa mala crkva, sve to na 100, 150 metara kvadratnih zaista deluje totalno bajkovito. Posle celog dana uživanja u Brižu, negde oko 19, 20h smo krenuli kuæi. Bilketa je umor savlaðivao iz sekunde u sekund što je rezultovalo time da ja preuzmem kormilo vozila poslednjih 150, 200km, tako da je to sad veæ sasvim solidno iskustvo na Belgisko Nemaèkim putevima, a delom i na Holandskom. :)

Beše to kraj prve nedelje „turneje“. Pošto sam znao kakav mentalni pakao me èeka u nedelju koja je bila dan povratka, pred polazak na posao odmah u ponedeljak, rešio sam da u drugoj nedelji malo povuèem ruènu, i uhvatim malo više odmora, a malo manje jurcanja po gradovima. Slobodne momente sam trošio uglavnom na glednje druge sezone My Name Is Earl-a, na ždranje gumenih bonbona, malo surfovanja internetom, šopingom i sl. Tako sam proveo ponedeljak i utorak, a veæ u sredu – Heidelberg!
Pošto je Bilke išao na posao vozom, otišli smo zajedno na stanicu, i pošto je on doèekao svoj, ja sam na moj prièekao još 15ak minuta. Povratna karta – 21e, nije ni malo.

Haidelberg je grad poznat po silnim univerzitetima i po tome što je jedan od najveæih ako ne i najveæi univerzitetski centar Nemaèke. Pored toga, krasi ga i Hajdelberški dvorac savršeno utkan na brdu iznad starog dela grada. Odmah do starog grada je i reka, i eto ambijenta kakav samo možete poželeti. Inaèe, Hajdelberški dvorac smatra se za jednu od najveæih turistièkih atrakcija Evrope.
Èim sam izašao sa Železnièke stanice, naleteo sam na Tourist Information center, pazario vodièa, i aj lepo put pod noge. Išao sam naravno odmah ka dvorcu, do koga da bi došli morate da proðete ceo stari grad tj celu ulicu hauptstrasse. Na mapi je bilo dosta ucrtanih zanimljivih lokacija, ali znao sam da dok mi dupe ne vidi dvorca neæu imati mira, pa sam se odmah uputio tamo. Kao što je bio sluèaj i sa 80% lokacija koje sam posetio pre dvorca, i sam dvorac, taènije jedna njegova kula, bio je u fazi restauracije kako bi ulickan doèekao turiste iz celog sveta. Pošto sam stigao do dvorca, laganim usponom od nekih 300, 400m poprilièno strme kaldrme, dospeo sam na prvu terasu dvorca sa koje se pruža fantastièna panorama Heidelberga sa starim gradom, mostom, rekom – taènije, sa celim gradom kao na dlanu. Dan u hajdelbergu je bio jedan od onih jedan i po koji su bili sunèani za 2 nedelje koliko sam proveo tamo, što je u znatnoj meri doprinelo maximalnom ugoðaju kada sam po povratku seo u voz preturajuæi u glavi po svemu što sam video, i sumirajuæi celokupan provod.

Na samoj terasi zadesio se veliki broj turista, i verujem da u cvatu sezone tj u junu julu i avgustu dotièna terasa teško prima sve zaintersovane. Prednjaèe naravno Amerikanci i Azijati - verovatno Japanci. Ameri – uglaðeni, sa svojim suprugama i audio vodièima koji na nabolji moguæi naèin provode svoje stare dane, i Japanci i Japanke sa svojim svakojakim snimajuæim aparaturama.. Kada se uðe u centar dvorca, nešto poput malog trga, odmah desno postoji prolaz koji vodi do malog restorana iz kog postoji soba u kojoj se nalazi zvanièno bure sa najveæom zapreminom na svetu, oko nekih 220.000 litara. Izlaz odatle vraæa Vas u sam centar dvorca. Dvorac je više puta rušen, odatle i velike štete na nekim graðevinama u samom centru istog, ponegde i samo u vidu stojeæih frontalnih zidova kroz èije prozore vidite samo nebesko plavetnilo. Pošto sam ispitao „centar“, i naravno, iškljocao, produžio sam ka izlazu iz centra dvorca sa druge strane, i levo odatle izlazi se na ogromanan taènije OGROMAN dvorski vrt gde je trava kao naslikana, podšišana do perfekcije. Dve devojke su sedele na toj travi naslonjene na drvo, dajuæi celom pejsažu totalno idilièan izgled. Pored travnjaka ide i terasa koja gleda na stari grad reku i most, i ona ide obodom cele bašte, savijajuæi se kao brdo pod 90 stepeni u jednom momentu. Sa svakog pedlja te staze, pogled je naravno prelep. Sa druge strane, pak, je „oružarnica“ i totalno urušen deo dvorca koji gleda na stari grad iz drugog ugla, boljeg, i odatle je zaista sve kao na dlanu. Posle kratkog boravka tu, dobio sam impuls iz stomaka krajnje zabrinjavajuæe prirode, te sam skontao da bi nešto od jutros valjalo i pojesti. Krenuo sam iz dvorca i na gradskom Trgu samleo verovatno najbolji par crvenih kobaja ikada u savršeno hrskavom somunu, sa peèenim lukom. Da èovek sv... Svari to u jako kratkom periodu...

Hajdelberg

<a><img></a>

Kao što rekoh, Hajdelberg je grad poznat po tome što je najveæi Nemaèki univerzitetski centar, i to je oduvek i bio. U samom starom gradu kao bitni markirani su objekti poznatih pisaca, ali i istraživaèa, Geologa i sl, kao npr i prvog Nemaèkog predsednika, itd. Tu „nauènu“ konstalalciju starog grada razbija velika Gotska crkva u samom centru grada koja, kao i sve, uostalom, raðeno u gotici – uliva neki strah kada se pored nje naðete. Ako mene pitate, kad malo razmislim, nije to tako ni èudno imajuæi u vidu da je poenta crkve da plaši ljude i da ih tera da rade i razmišljaju onako kako crkva želi.  Posle obilaska starog grada, prešao sam Stari most (završen 1732.) i rešio da obiðem urbaniji deo grada sa one strane reke. Meðutim, dotièni je poprilièno monoton (naravno, èist, skockan, miran, takoreæi idealan), i u povratku nazad, izbio sam na drugi most, par kilometara dalje od ovog prvog, koji èim se preðe – izbija na železnièku. Meðutim, kada sam se našao na tom mostu, iako sam u Hajdelbergu bio veæ oko 12 sati i prilièno umoran, bacio sam pogled još jednom na Dvorac koji je bio sada veæ 3, 4 km daleko. Uz obalu nalazio se ogroman travnjak koji je vodio skroz nazad do starog mosta na kome su ljudi sedeli, pili pivo, sokove, piknikovali, družili se.. Sunce je krenulo da zalazi i stvorilo savršen ambijent za taj vid aktivnosti, i umesto da produžim par stotina metara do stanice, odluèio sam da zviznem još jedan krug uz obalu do starog mosta, pa nazad na stanicu sa druge strane. A uz obalu, kao što rekoh.. Ljudi odmaraju, ali malo dalje pikaju odbojku na pesku, fudbal, badminton, jednostavno uživaju. Bilo je milina gledati te ljude kako uživaju u svojim životima. Iza njih reka Nekar kao da je odnosila sve njihove probleme, iza nje, prelep stari grad i Dvorac na brdu koji nam se svima lepo smeškao od gore. Momenat kada sam pomislio – hoæu da živim u gradu kao što je ovaj.

Na kraju, Hajdelberg – totalni pogodak, zvezda mini turneje.

Ostao je još 1 weekend do kraja, i Bilke i ja smo imali silne planove. Ali po ko zna koji put, vreme nam je okrenulo leða. Kao eventualna destinacija figurirali su Luksemburg, Minhen, pa èak i Amsterdam, ali su sajtovi za prognozu, kao pokvareni mahom pokazivali 5 stepeni, kiša. Identièno, neverovatno (nemoj da je neko pomislio „da li ste udarili refresh!“). I u najveæim pustolovima, posle 2 poprilièno dinamiène nedelje to bi ubilo volju za daljim akcijanjem, ali nama nije. Tj delimièno jeste, jer smo rešili da u subotu (u nedelju u pola 3 sam poletao nazad) posetimo Ašafenburg, grad nedaleko od naše Baze Darmstadta. Naravno, kiša je padala, i naravno, vetar je duvao, i naravno, sve je bilo sivo i odvratno, i naravno, osim Ašafenburga.  Nema smisla više da ponavljam, ukratko – mali ali lep gradiæ na Majni, uz Velelepan dvorac na samoj obali. Zadržali smo se svega par sati (ponavljam, stalno je padala kiša), ali dovoljno da obiðemo hajlajte, Dvorac, Pompelianum nedaleko od njega, kuæu koja je uraðeno u totalno Rimskom stilu, taènije, u pitanju je identièna replika Rimskog City Hall-a tj gradske kuæe iz grada Pompelijanuma, srušenog pre 2000 godina.

Povratak u stan znaèio je da je jako blizu u povratak u Srbiju...

Pošto je avion poletao u 14.30, a aerodrom jako blizu, tj na 25 minuta vožnje, rešismo da krenemo oko 13h, ali to je bila greška...

Probaæu da još jednom barem nagovestim velièinu Frankfurtskog aerodroma: JEBOTE, KOLIKO JE TO VELIKO!!! Prvo smo se parkirali na, msm, 10i sprat. Posle smo sišli dole pa šetali 15 minuta do èekiranja. Pa od èekiranja boga oca šetnje do gejtova. To je prosto neverovatno. Još malo i pojaviæe se naselja izmeðu!
Pozdravio sam se sa svojim dragim domaæinima 10m ISPRED ulaza na kontrolne punktove, jer je red bio jedno 150 metara dug i izlazio daleko iz prostorije osmišljene za to... Za jedno sat, sat i po, stigao sam na red, a potom i seo u autobus koji me vozao dobrih 10ak minuta do aviona. Neverovatno je kako taj aerodrom funkcioniše, zaista neverovatno. Pošto sam seo u avion, izvalio sam da se neki muzièari motaju po avionu, a kada sam izašao iz aviona, na pitanje ko su ti ljudi, dobio sam odgovor od lika koji mi je prišao i kao da je video Tita, izbezumljeno me pitao: „Matori, jel ono Tanja Saviæ“??

Whatever...

Eto, dragi moji, došao je kraj avanturi, ali, biæe ih još, naravno... Žao mi je što je Bilke bio zauzet poslom, a weekendi usrani vremenom, došli bi mi i do Islanda, najmanje, ali ide život, i biæe još godišnjih odmora u prokletom kapitalistièkom svetu, tj modernom zatvoru.

I na kraju, hteo sam da napravim neki upeèatljivi, krajnji osvrt na Nemaèku, ali ne da mi se... Ukratko – sve što ste èuli o Nemcima i Nemaèkoj– sve je istina... Sve je èisto, sve je lepo, sve je sreðeno, sve funkcioniše, za razliku od ove naše zabiti – u službi graðana! Putokazi na svakih 50 metara, iviènjaci i pešaèki prelazi okreèeni, travnjaci podšišani, ðubreta NEMA, ljudi nasmejani, ljubazni...
I ponajviše – bezbrižni. I to je moj najveæi utisak. Bezbrižnost na licima tih ljudi, njihova blagodet da ne misle o ministrima, Tomi, Tadiæu, Velji, Voji, Èedi, g17, c18, žirafama, palmama, i kojeèemu.. Naježim se kad vidim da bake i deke od 70 izgledaju vitalnije nego naša radna snaga od 40, 50, ljudi izlomljeni životima kakav samo Balkan može da priušti...

Svaka vam èast, braæo Nemci!

I vidimo se opet, naravno... ;)

_________________
"I believe that unarmed truth and unconditional love will have the final word in reality".

Dr. Martin Luther King Jr.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 19 Maj 2010 13:52 
 
Možda æe ti zvuèati smiješno i smetati ti u ovoj temi (izbriši ako je tako), ali vjeruj mi da je jako dobar podsjetnik google street! Prošetaj se virtualno kroz ulice u kojima si bio i doživjet æeš memory up.


Vrh 
  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 20 Maj 2010 00:30 
OffLine
WitchKing
Korisnikov avatar

Pridružio se: 20 Apr 2006 00:10
Postovi: 10967
Lokacija: Stara 'zova
Znam za to, mnogo moæna alatka.

_________________
"I believe that unarmed truth and unconditional love will have the final word in reality".

Dr. Martin Luther King Jr.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Nemaèka, pokrajina Hessen + Belgija
 Post Poslato: 11 Mar 2011 01:18 
OffLine
WitchKing
Korisnikov avatar

Pridružio se: 20 Apr 2006 00:10
Postovi: 10967
Lokacija: Stara 'zova
Da malo oživimo i ovaj deo podforuma, zviznuću po par fotki iz svakog grada u kome sam bio na pomenutoj turneji. :)

Da krenemo redom, prva vožnja avionom u životu, lud doživljaj skroz :)

Slika

Keln. Nažalost, nikako se ne može dočarati grandioznost i veličina katedrale, jedan od najupečatljivijih prizora koje sam ikada video!

Slika

Slika

Slika

Cela ograda mosta prepuna je katanaca koji simbolizuju ljubav parova koji su ih kačili.

Slika

Slika

_________________
"I believe that unarmed truth and unconditional love will have the final word in reality".

Dr. Martin Luther King Jr.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Nemaèka, pokrajina Hessen + Belgija
 Post Poslato: 11 Mar 2011 01:22 
OffLine
WitchKing
Korisnikov avatar

Pridružio se: 20 Apr 2006 00:10
Postovi: 10967
Lokacija: Stara 'zova
Bon, kratko zadržavanje, užasno vreme celog weekenda, jednom rečju katastrofa. :)

Slika

Kuća Betovenovog Rođenja:

Slika

Slika

Nastavak sledi. :)

_________________
"I believe that unarmed truth and unconditional love will have the final word in reality".

Dr. Martin Luther King Jr.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Nemaèka, pokrajina Hessen + Belgija
 Post Poslato: 14 Mar 2011 01:31 
OffLine
WitchKing
Korisnikov avatar

Pridružio se: 20 Apr 2006 00:10
Postovi: 10967
Lokacija: Stara 'zova
Darmstadt, realno, tu nije bilo bog zna šta da se vidi osim totalno LUDE Hundertvaserove spiralne zgrade!

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Frankenstain castle:

Slika

_________________
"I believe that unarmed truth and unconditional love will have the final word in reality".

Dr. Martin Luther King Jr.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Nemaèka, pokrajina Hessen + Belgija
 Post Poslato: 14 Mar 2011 01:37 
OffLine
WitchKing
Korisnikov avatar

Pridružio se: 20 Apr 2006 00:10
Postovi: 10967
Lokacija: Stara 'zova
Wiesbaden:

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

_________________
"I believe that unarmed truth and unconditional love will have the final word in reality".

Dr. Martin Luther King Jr.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Nemaèka, pokrajina Hessen + Belgija
 Post Poslato: 16 Mar 2011 17:50 
OffLine
Forumdžija u Razvoju!
Forumdžija u Razvoju!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 04 Mar 2011 13:04
Postovi: 164
Lokacija: koordinatni sistem konfuzije
Deluje bajkovito, volim te neobicne gradjevine i katedrale koje podsecaju na dvorce. Nemacka je svakako jedna od zemalja koju zelim posetiti.

_________________
Stižu nas priče kojima plaše dečake,lažu nas oni koji nam duguju sve,
moraš da mi oprostiš što nemam razuma,ovaj sistem i najboljima život uzima.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Nemaèka, pokrajina Hessen + Belgija
 Post Poslato: 23 Mar 2011 03:59 
OffLine
WitchKing
Korisnikov avatar

Pridružio se: 20 Apr 2006 00:10
Postovi: 10967
Lokacija: Stara 'zova
Heidelberg, najlepši grad Nemačkog dela turneje:

U pozadini čuveni Hadejbergški dvorac:

Slika

Unutrašnjost dvorca:

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Aj sad, ko ne bi voleo ovde da živi?

Slika

Slika

_________________
"I believe that unarmed truth and unconditional love will have the final word in reality".

Dr. Martin Luther King Jr.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Nemaèka, pokrajina Hessen + Belgija
 Post Poslato: 23 Mar 2011 13:30 
OffLine
Forumdžija u Razvoju!
Forumdžija u Razvoju!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 04 Mar 2011 13:04
Postovi: 164
Lokacija: koordinatni sistem konfuzije
Rikmen, jesu sve tvoje fotografije? Dobre su.
Ako jesu, profi digitalac ili jak 'lajicki'?

_________________
Stižu nas priče kojima plaše dečake,lažu nas oni koji nam duguju sve,
moraš da mi oprostiš što nemam razuma,ovaj sistem i najboljima život uzima.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Nemaèka, pokrajina Hessen + Belgija
 Post Poslato: 23 Mar 2011 15:30 
OffLine
WitchKing
Korisnikov avatar

Pridružio se: 20 Apr 2006 00:10
Postovi: 10967
Lokacija: Stara 'zova
Olympus EP-1

_________________
"I believe that unarmed truth and unconditional love will have the final word in reality".

Dr. Martin Luther King Jr.


Vrh 
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
 
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 11 Posta ] 

Index boarda » Ostale teme » Putovanja & Priroda


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

 
 

 
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Prevod - www.CyberCom.rs