Registruj se    Prijavite se    Forum    Pretraga    FAQ

Index boarda » Opste teme » Poezija




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 1 Post ] 
Autoru Poruka
 Tema posta: Uspavanka za gospodjicu N.
 Post Poslato: 11 Jan 2007 05:20 
OffLine
Slučajni Prolaznik
Slučajni Prolaznik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 03 Maj 2006 03:27
Postovi: 892
USPAVANKA ZA GOSPOÐICU N.

Miladin Beriæ

Rekla je samo nemoj
... i dan se povukao u svoju crnu senku
ispod koje su nesretni zemljani patuljici igrali ruski rulet sa drvenim pištoljima,
... I bio je Vrbas, al ne onaj koji Dunavom odlazi u Crno more, veæ onaj ispod Kastela,
koji se vraæa po prièu za uplakane vrbe sa ade
... i bila je meseèina èije su zvezdane oèi olovni oblaci prekrili svojom vlažnom pelerinom...
... i bili smo mi
i nismo bili...
dve senke, jedna senka, pola senke
i æutnja... i æutnja... i æutnja...

.. i znao sam...
tek kad se iz kastela pojavi prvi svitac moæi æu nekako
da joj kažem...

Oprosti što nemam reèi tiših od pèelinjeg zuja,
dok mesec sleðenim srebrom zasipa jesenje vrbake.
Srce se najlakše opije ranjenim korakom,
leluja prtinjajuæi nebesku stazu kroz sunce i kroz oblake.

Oprosti što su mi oèi prepune zlatnih svitanja,
pa su mi breze, princeze, umotane u marame od lana.
Na koplju ti nosim dušu umornu od samoæe i skitanja,
da kisne pod tvojim balkonom bez kaputa i kišobrana.

Umiven suzama neba što preti da se u slapu prospe
šapuæem ti uspavanku rimama isèezlih trubadura,
a u srcu nosim medaljon sa ikonom presvetle Gospe.

Moje su pesme noæas umolitvene u lavirint od nada,
praæene muzikom kiše, svirane iz neznanog dur-a,
pa nek ti budu jastuk na koji... meseèina pada...


Rekla je samo nemoj...
i stado crnih leptira je sakrilo stotinjak sveæa u staklu...
i ne znajuæi da igraju poslednju noæ...
... i ponovo je bio mesec oskrvavljen kao deèji balon
nakon strasnog poljupca nokta
... i bio je splav od poljskog cveæa za Robinsona i za Petka,
koga su vetrovi sluèajno poveli na malo noæno kupanje
... i bili smo mi... i nismo bili...
dve senke... jedna senka... pola senke...
i æutnja... i æutnja... i æutnja...

i znao sam...
tek kad iz Kastela zapeva prvi slavuj moæi æu nekako da prošapuæem...

Ovde u zatvoru sobe, u kraljevstvu koje te sluti
u svakom zovu trube napravljene od vrbovih kora...
Ovde gde jednako traju i vekovi i minuti
i gde beli jedrenjaci deru puèinu mrtvog mora...

dani dišu na škrge i u ponoæ bi da se udave
u reèi sto ispod zemlje svoje korito guta,
u èiju senku je baèen kljuè od trostruke brave
sudbonosnih vrata, na papirusu pisanog puta.

Noæ se po zemlji kotrlja strepeæi od svakog kruga,
opijena mirisom dunja što ih niko ubrati ne želi...
neke se ptice nikad ne žele vratiti s juga...

Niz nisku usnulih reèi crvenkasta cure slova...
Æuti i ne gledaj mesec što se nedoklan deli,
nad ikonom gde kleèi grešnik bez Božjeg blagoslova.


Rekla je samo nemoj...
i nisu još verovale ribe što ponekad u sumrak izlaze iz Vrbasa
da slušaju šaputanje juga u naruèju breza i topola...
.. i bio je èamac u žicama od puzavica , bez užeta i sidra,
sveže ukraden iz doline našeg detinjstva
... i bila je meseèina... noæno sunce... kašika meda i
gitara na kojoj su svirci svirali Uspavanku za gospoðicu N...

i bili smo mi... i nismo bili...
dve senke, jedna senka.. pola senke...
i æutnja... i æutnja.... i æutnja...

... i znao sam...
tek kad se na Kastel sruše prve zvezde ona æe znati...


Lagan sam kao perce iz krila divljeg gusana
kome su lovaèke puške otkinule pola kljuna.
I doæi æu ti kao senka da pokupim šeæer sa usana
koji æe pospanim okom da osvetli jesenja luna.

Ne traži me na trepavici noæne lampe
gde se senka ukrsti sa kazaljkom noænog sata.
Ja imam dvorac od maæuhica i ako podigneš ruku
dodirnut æe nam se prsti
za malu noænu muziku... kidanih srebrnih žica...

I da znaš... kad noæ napukne i kroz pukotinu proviri,
stidljivo kao puž pred obrisom nezvanog gosta...
... ja lelujam kroz vrbake sa smeškom što se širi.

I ne znam gde pobeæi osim sna,
koji boji u lila ...meseèevu dugu što se zlati povrh mosta
gde æeš biti zauvek
i gde si oduvek bila.....

_________________
"Jedina važna stvar, kada budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom."
(A.S.)


Vrh 
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
 
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 1 Post ] 

Index boarda » Opste teme » Poezija


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

 
 

 
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
cron
Prevod - www.CyberCom.rs