Registruj se    Prijavite se    Forum    Pretraga    FAQ

Index boarda » Opste teme » Poezija




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 9 Posta ] 
Autoru Poruka
 Tema posta: Poezija u MP3 formatu
 Post Poslato: 29 Dec 2006 03:47 
OffLine
Slučajni Prolaznik
Slučajni Prolaznik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 03 Maj 2006 03:27
Postovi: 892
Uzalud je budim (Branko Miljkoviæ)

Budim je
zbog sunca
koje objašnjava sebe biljkama

Zbog neba
razapetog izmeðu prstiju

Budim je zbog reèi koje peku grlo

Volim je ušima...

Treba iæi do kraja sveta
i naæi rosu na travi...

Budim je zbog dalekih stvari
koje lièe na ove ovde...

Zbog ljudi
koji bez èela i imena
prolaze ulicom

Zbog anonimnih reèi
trgova
Budim je zbog manufakturnih pejzaža
javnih parkova

Budim je zbog ove naše planete
koja æe možda biti mina
u raskrvavljenom nebu

Zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmeðu dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom!

Moja ljubav
puna drugih
je deo zore koju budim

Budim je zbog zore
zbog ljubavi
zbog sebe

zbog drugih...

Budim je
mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu

Sigurno je rekla:
neka me traži
i vidi
da me nema

Ta žena sa rukama deteta
koju volim
To dete koje je zaspalo
ne obrisavši suze koje budim...

Uzalud
uzalud
uzalud...

Uzalud je budim
jer æe se probuditi drukèija i nova

Uzalud je budim
jer njena usta neæe moæi da je kažu
uzalud je budim

Ti znaš
voda protièe
ali ne kaže ništa....

Uzalud je budim

Treba obeæati
izgubljenom imenu
neèije lice
u pesku

Ako nije tako
odsecite mi ruke
i pretvorite me
u kamen!

------------

Download link: Uzalud je budim.mp3
Recituje Rade Šerbedžija.

_________________
"Jedina važna stvar, kada budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom."
(A.S.)


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 30 Dec 2006 01:53 
OffLine
Slučajni Prolaznik
Slučajni Prolaznik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 03 Maj 2006 03:27
Postovi: 892
Žak Prever - Barbara

Seti se Barbara, bez prestanka je kišilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, oèarana, pod kišom
seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smešila si se, i ja sam se smešio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se

seti se toga dana
ne zaboravi

neki èovek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kiši k njemu potrèala
radosna, prokisla, oèarana
u njegov zagrljaj pala

seti se toga Barbara,
ne ljuti se što ti govorim ti
ja kažem ti svima koje volim
èak i onima koje sam jednom video
ja kažem ti onima koji se vole
èak i onima koje nisam upoznao.

seti se Barbara i ne zaboravi
tu kišu mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kišu iznad mora i iznad arsenala
tu kisu sto je pala na brod iz Cezana

oh, Barbara rat je je svinjarija velika i šta je sa sobom sada
pod kišom kanonada ognja, krvi i èelika

a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro,
nestao,
ili još uvek živi.....

oh, Barbara
bez prestanka kiši nad Brestom
jednako kao i tada

ali to nije isto, i sve je srušeno
to su porotne kiše, strašne i neutešne
to nije oluja više od ognja, krvi i èelika
to su naprosto oblaci
što kao pseta crkavaju
kao pseta što nestaju u mlazu vode
nad brestom
da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta
od koga ništa ne osta...


-------------------------------

Download link: Barbara.mp3
Recituje Rade Šerbedžija.

_________________
"Jedina važna stvar, kada budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom."
(A.S.)


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 31 Dec 2006 15:08 
OffLine
Slučajni Prolaznik
Slučajni Prolaznik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 03 Maj 2006 03:27
Postovi: 892
Rade Šerbedžija - Zaboravi

Ako me sretneš negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me,
Kao da me sreæes prvi put.
Nismo li se mi veæ negdje vidjeli,
Kaži...
i zaboravi.

Zaboravi
dane koje smo nekada zajedno...,
I noæi zaboravi...
Gradove kojima smo mijenjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne...

Onaj hlad pod maslinama u našoj uvali,
uvali mirnih voda.
Otok naš
i ime broda pjesnika
koji nas je tamo nosio...

Zaboravi da si ikada rekla da me voliš,
I kako se nikada,
nikada,
neæemo rastati.

Treba zaboraviti naslove knjiga
Koje smo zajedno èitali,
Filmove koje smo gledali,
Hemfri Bogarta i Kazablanku,
Naroèito zaboravi...

Ulicu divljih kestenova
s poèetka Tuškanca....

I onaj naš poljubac na kiši
Za koga bi znala reæi:
"Nikada neæu zaboraviti".
Molim te zaboravi...

I kada ti kažem da zaboraviš,
Kažem ti to zato što te volim
Kažem ti to bez gorèine,

Otvori oèi ljubavi,
Našim gradom prošli su tenkovi.
Odnijeli su sobom sve što smo bili,
Znali...
Imali...
Zato... Zaboravi.

Èemu sjeæanja ...?
Pogledaj kako trešnja u tvome vrtu,
Iznova cvjeta svakoga proljeæa.
Nasmiješi se jutru koje dolazi,
Zagrli bjelinu novih dana
i zaboravi.

Kasno je veæ dragana,
hoæu da kažem, zreli smo ljudi,
To jest, nismo više djeca

I znam da nije lako,
I znam da možda i boli...
ali pokušaj,
Molim te,
pokušaj.
Zaboravi...

I ako me sretneš negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me,
kao da me sreæeš prvi put;
"Hej, nismo li se mi veæ negdje vidjeli?"
Kaži...
i zaboravi...


Download link: Zaboravi.mp3

_________________
"Jedina važna stvar, kada budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom."
(A.S.)


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 03 Jan 2007 21:42 
OffLine
Slučajni Prolaznik
Slučajni Prolaznik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 03 Maj 2006 03:27
Postovi: 892
Neostvareni snovi moji - Ladislav Prežigalo

Zamišljah te takvu
kakvu te nikad ljubio nisam...
A ljubio sam vjerovanja...
uz sva ta sjetna otkriæa
u kojima se ljubav klanja
moru suza neistinitih prièa...

Zamišljah ljubav
kakvu još nikad ne ljubih...
A ljubio sam htjenja...
I život za kojim tako žuðah
preko tako oštrih misli
preko tako krutog stjenja...

Zamišljah život
kakvog želim živeti i èuti...
Bjehu sve to samo želje
koje nitko i ne sluti...
u ljubavi koja srce èupa
i sreæu sa mislima melje...

Al ne vidiš pritom
kako lupa
stvarni oblik jedne želje...

Zamišljah te takvu.....


Download link: Neostvareni snovi moji

_________________
"Jedina važna stvar, kada budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom."
(A.S.)


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 06 Jan 2007 05:04 
OffLine
Slučajni Prolaznik
Slučajni Prolaznik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 03 Maj 2006 03:27
Postovi: 892
Pero Zubac - Mostarske kiše

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu jedne jeseni,
jao kad bih znao sa kim sada spava,
ne bi joj glava, ne bi joj glava,
jao kad bih znao ko je sada ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije
još nedozrele.

Govorio sam joj ti si derište, ti si balavica,
sve sam joj govorio.
I plakala je na moje ruke, na moje reèi,
govorio sam joj ti si anðeo, ti si ðavo,
telo ti zdravo što se praviš svetica,
a padale su svu noæ neke modre kiše
nad Mostarom.

Nije bilo sunca, nije bilo ptica, nièeg nije bilo.
Pitala me je imam li brata, šta studiram,
jesam li Hrvat, volim li Rilkea,
sve me je pitala.
Pitala me je da li bih mogao sa svakom tako
saèuvaj Bože,
da li je volim, tiho je pitala,
a padale su nad Mostarom neke modre kiše,
ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
al' nije htela to da èini,
nije htela il' nije smela,
vrag bi joj znao.

Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
njene oèi ptica, njena bedra srna,
imala je mladež, mladež je imala,
ne smem da kažem,
imala je mladež, mali ljubièast,
ili mi se èini.
Pitala me je da li sam Hrvat, imam li devojku,
volim li Rilkea - sve me je pitala,
a na oknu su ko božiæni zvonèiæi moga detinjstva
zvonile kapi
i noæna pesma tekla tihano niz Donju Mahalu,
Ej, Sulejmana othranila majka.

Ona je prostrla svoje godine po parketu.
Njene su usne bile pune kao zrele breskve,
njene su dojke bile tople ko mali psiæi.
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi važna,
Svetlana, Svetlana, znaš li ti da je atomski vek,
De Gol, Gagarin i koještarije,
sve sam Joj govorio,
ona je plakala, ona je plakala.

Vodio sam je po Kujundžiluku, po ašèinicama,
svuda sam je vodio,
u peæine je skrivao, na èardak je nosio,
pod mostovima se igrali žmurke, Neretva ždrebica,
pod starim mostom Crnjanskog joj govorio,
što je divan, šaputala je, što je divan.

Kolena joj crtao u vlažnom pesku,
smejala se tako vedro, tako nevino,
ko prvi ljiljani,
u džamije je vodio, Karaðoz-beg mrtav, premrtav
pod teškim turbetom;
na grob Šantiæev cveæe je odnela,
malo plakala, kao i sve žene,
svuda sam je vodio.

Sada je ovo leto, sad sam sasvim drugi,
pišem neke pesme,
u jednom listu pola stupca za Peru Zupca
i ništa više,
a padale su svu noæ nad Mostarom neke
modre kiše,
ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
al' nije htela to da èini,
nije htela, il' nije smela,
vrag bi joj znao.

Ni ono nebo, ni ono oblaèje, ni one krovove,
bledunjavo sunce - izgladnelog deèaka nad Mostarom
ne umem zaboraviti,
ni njenu kosu, njen mali jezik kao jagodu,
njen smeh što je umeo zaboleti kao kletva;
onu molitvu u kapeli na Bijelom Bregu,
Bog je veliki, govorila je, nadživeæe nas;
ni one teške, modre kiše,
o jesen besplodna, njena jesen...

Govorila je o filmovima, o Džemsu Dinu,
sve je govorila,
malo tužno, malo plaèljivo o Karenjini;
govorila je Klajd Grifits ne bi umeo ni
mrava zgaziti,
smejao sam se - on je ubica, ti si dete;
ni one ulice, one prodavce poslednjeg izdanja
"Osloboðenja", ni ono grožðe polusvelo
u izlozima ne umem zaboraviti,
onu besplodnu gorku jesen nad
Mostarom,
one kiše,
ljubila me je po cele noæi, grlila me
i ništa više, majke mi,
ništa drugo nismo.

Posle su opet bila leta, posle su opet bile kiše,
jedno jedino malo pismo iz Ljubljane,
otkuda tamo,
ni ono lišæe po trotoarima, ni one dane,
ja više ne mogu, ja više ne umem
izbrisati.

Piše mi, pita me šta radim, kako živim,
imam li devojku,
da li ikad pomislim na nju, na onu jesen,
na one kiše,
ona je i sad, kaže, ista, kune se Bogom
potpuno ista,
da joj verujem, da se smejem
davno sam, davno, prokleo Hrista
a i do nje mi baš nije stalo,
klela se, ne klela,
mora se tako, ne vrede laži.

Govorio sam joj o Ljermontovu, o Šagalu,
sve sam joj govorio,
vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu knjigu,
èitala popodne,
u kosi joj bilo zapretano leto, žutilo sunca,
malo mora,
prve joj noæi i koža bila pomalo slana,
ribe zaspale u njenoj krvi;
smejali smo se deèacima što skaèu
s mosta za cigarete,
smejali se jer nije leto, a oni skaèu - baš su deca,
govorila je: mogu umreti, mogu dobiti upalu pluæa...

Onda su dolazile njene æutnje, duge, preduge,
mogao sam slobodno misliti o svemu,
razbistriti Spinozu,
sate i sate mogao sam komotno gledati
druge,
bacati oblutke dole, niz stenje,
mogao sam sasvim otiæi nekud, otiæi daleko,
mogao sam umreti onako sam u njenom krilu,
samlji od sviju,
mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu,
u stenu,
sve sam mogao...

Prste je imala dugaèke, krhke, beskrvne a hitre,
igrali smo se buba-mara i skrivalice,
Svetlana izaði, eto te pod stenom,
nisam valjda æorav,
nisam ja blesav, hajde, šta se kaniš,
dobiæeš batine;
kad je ona tražila - mogao sam pobeæi
u samu reku - našla bi me,
namiriše me, kaže, odmah,
pozna me dobro.
Nisam joj nikad verovao,
valjda je stalno æurila kroz prste.
Volela je kestenje, kupili smo ga po Rondou,
nosila ga u sobu, vešala o konèiæe,
volela je ruže, one jesenje, ja sam joj donosio,
kad svenu stavljala ih je u neku kutiju.

Pitao sam je šta misli o ovom svetu,
veruje li u komunizam, da li bi se menjala
za Natašu Rostovu, svašta sam je pitao,
ponekad glupo, znam ja to i te kako;
pitao sam je da li bi volela malog sina,
recimo plavog,
skakala je od ushiæenja - hoæe, hoæe,
a onda, najednom, padala je u neke tuge
ko mrtvo voæe:
ne sme i ne sme, vidi ti njega, kao da je ona
pala s Jupitera,
ko je to, recimo, Zubac Pera, pa da baš on
a ne neko drugi,
taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi.

Govorio sam joj ti si glupa, ti si pametna,
ti si ðavo, ti si anðeo,
sve sam joj govorio.
Ništa mi nije verovala.
Vi ste muškarci roðeni lažovi,
vi ste hulje,
svašta je govorila.
A padale su nad Mostarom neke modre kiše...

Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni,
jao, kad bih znao sa kim sada spava,
ne bi mu glava, ne bi mu glava,
jao, kad bih znao ko je sada ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao, kad bih znao ko to u meni
bere kajsije, još nedozrele.


Download link: Mostarske Kise.mp3
Recituje Rale Damjanoviæ

_________________
"Jedina važna stvar, kada budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom."
(A.S.)


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 15 Jan 2007 23:20 
OffLine
Slučajni Prolaznik
Slučajni Prolaznik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 03 Maj 2006 03:27
Postovi: 892
Snijeg je u unutrašnjosti.
Grana se naginje prema mom prozoru
i ulazi sigurno.
Dobro jutro. Dobro došla.

To popodnevno sunce,
taj fini ružièasti preliv preko
blagdanskih kolaèa,
preko plastiène slastièarske jabuke,
tvoja je blaga sukrvica.
Zaèarani grad od stakla
koji æemo samo hodajuæi
noæas razbiti potpeticama.
Sakupiti sve to, pa reæi: "ti si, ti si..."

Preuzimajuæi tuði pjesnièki naèin,
imitirajuæi svoju prvu knjigu,
sve što su godine izbacile na obalu,
moji mili i daleki brodovi…
Pa, pod utjecajem alkohola,
èežnje,
klasiène muzike i seksualne potrebe...
Sakupiti sve to pa reæi: "ti si, ti si..."

Ljubakanje sa provincijalkom
koje je zadržalo od èuvenog sadržaja
svu onu muku,
oficirske porodiène enterijere,
našu djecu,
strah od umjetnika...
Tvoje izdaje,
odlazak...
Zbogom...
Ja odlazim ulicom koju je snijeg doslovno ugušio...
Sakupiti sve to pa reæi: "ti si, ti si srce moje malo..."

(Zimska ljubavna pjesma, A. Dediæ)


Slika

Download link: Zimska ljubavna pjesma.mp3
Recituje Rade Šerbedžija

_________________
"Jedina važna stvar, kada budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom."
(A.S.)


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 17 Jan 2007 03:00 
OffLine
Slučajni Prolaznik
Slučajni Prolaznik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 03 Maj 2006 03:27
Postovi: 892
-> Link ka mp3

Mislim da ne znas

(Duo moderato)
[Stihove govori Branislav Lecic]

Na izmaku noci
Beograd podseca na mirno more
Pospani grad
Spokojno dise u tisini
Noc ponekad ume da zaboli
Kao neprijatno pitanje

Tisina deluje na bubne opne
Opasnije od najvece buke
Kao napolitanke naslagane
U kutiju grada
Kao domine sa prozorima
Zabodene u srce betona

Kao kosarkasi oko kojih
Stoje fudbaleri
Iza starih beogradskih krovova
Shtrce soliteri
Neko je ove noci
Bio budan umesto nas

Policijska patrola, naprimer, krstari
Kao i obicno
Semafori kao neki propali pijanci
Namiguju na prazno
Fabricki dimnjaci
Ljuljaju se pospano
Samo sto se ne sruse od umora

Nocni autobus vuce na jedno brdo
Gomilu promasenih profesija
Cuje se lavez usamljenih pasa svih vera
I konfesija

Iz jednog kafea svira neka muzika.
Tuzna...
Tipicno balkanska...

Ona je otisla sa drugim
I ostavila u njemu
Pakao...

Umesto da ode kod psihijatra Jovana Marica
On je celu noc pio i plakao
Otici kod psihijatra u Srbiji je velika sramota
Zato je svaka pesma u mojoj zemlji
Iskrena ispovest idiota
Ostavljenog - zato sto voli da bude ostavljen
Takav je mentalitet
Sve drugo osim poraza je neuspeh

Atak na identitet.

Biti na vreme ostavljen smatra se najvecim uspehom
U zemlji koja je najvise ostavljenih ljudi dala

Mislim da ne znas gde si se zaista rodila
Mislim da ne znas s kime imas posla, mala...
Mislim da ne znas...

_________________
"Jedina važna stvar, kada budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom."
(A.S.)


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 24 Mar 2007 02:33 
OffLine
Slučajni Prolaznik
Slučajni Prolaznik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 03 Maj 2006 03:27
Postovi: 892
Sreo sam te mnogo puta - Ladislav Prežigalo

Drhtim...
Drhtim kad ugledam žar u oèima tvojih
što k'o iskra sja,
što k'o oganj gori...

Drhtim kada proðeš pokraj mene i mirišeš k'o ruža
i smiješ se k'o sunce,
što nam život pruža...

Drhtim kad sretnem pogled tvoj, što nježno razdire dušu
i nikad nije moj...

Sreo sam te mnogo puta...
Znaš... i nikad ti nisam rek'o...
(mislio sam da si ljuta)
da te volim... da te grlim i ljubim...
Oh, oprosti molim.

Ljubav... tajna koju vjeèno krijem.
Oprosti što kažem sada kad odlazim zauvjek...
I sa tajnom mrijem...

Kad ideš - idi.
Idi... i svima kaži
da prava ljubav
ne leži u lažima...

Drhtim kad ugledam žar u oèima tvojih
što k'o iskra sja,
što k'o oganj gori...

Drhtim...
Drhtim kada proðeš pokraj mene
i mirišeš k'o ruža
i smiješ se k'o sunce, što nam život pruža...

Drhtim kad sretnem pogled tvoj,
što nježno razdire dušu
i nikad nije moj...


Sreo sam te mnogo puta.mp3

Slika

_________________
"Jedina važna stvar, kada budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom."
(A.S.)


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 02 Apr 2007 04:57 
OffLine
Slučajni Prolaznik
Slučajni Prolaznik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 03 Maj 2006 03:27
Postovi: 892
Jedno popodne - Arsen Dediæ

Upuæujem ovu lijenu popodnevnu misao,
nježnu i pohotnu
u ono dvorište u kojem sam vas gledao,
draga susjedo
Tisuæu devetsto pedeset sedme godine
Kada je bila jesen slièna ovoj
I kada su još u moj san udarali prozori
Roditeljske kuæe utopljene u šibenskoj jugovini
U gradu koji je postajao moja bolnica
A mojom napola razbudjenom glavom kolali prvi tramvaji
plavi i uspavani
Adresiram tamo ovu misao i kažem: Šteta
Bili ste ljubavnica mog cimera od osam do jedanaest
svakog jutra
Kako ste se zvali Ema, Selma, Alma, Adela
Da li je što izmijenilo Vaše lice, oèi i trbuh
A kako sam Vam zavidio vraæajuæi se iz šetnje
od osam do jedanest izjutra
Uz èetvrt kruha i mlijeko u jednom blijedom Pešèenièkom mljekarstvu
Svim je bojama veæ moj prvi studentski rujan dodavao
malo crnog i malo tamnozelenog
I danas Vam iskreno kažem: Šteta, šteta
Više vjerojatno i niste za takva šta
Ponovo ono dvorište
Vrijeme je za nedjeljni ribolov i vaš suprug odlazi
Vi znaèi danas dolazite jos ranije u moju sobu - oko pola sedam
A ja baš izlazim - Šteta
Jer moj je cimer mrzovoljan tako rano
I ja bih Vam vjerojatno pružio više
Ali ja idem u šetnju
I šetao sam tako godinu i drugu
I ne da Vam se hvalim - bilo je toga
Kakve sve zemlje, piæa, kakva mora, gdje sam sve bio
Gdje sam sve ljubio i kakve žene
Jer vama otvoreno mogu reæi
Kuda sam sve setao po kiši ujutro
Nekakav vlak je istruo u crnom proljeæu u Poljskoj, blizu Rusije
Kakvu sam tamo ženu ostavljao, Isukrste
I kakva je mene ostavljala na sjeveru
Pijuæi neko nerazgovjetno piæe svog naroda
Daleko, daleko, kao u snovima
Opet netko ovdje u Zagrebu u Jurijevskoj
Pa oèi providne i dragocjene jedne Èehinje iz Brna
Vozderkove
Premještene zauvijek u moju utrobu
A takav snijeg i sve što treba - bilo je, bilo
Ali ono dvorište u kojem sam Vas vidjao
Izmedju dva neodredjena stabla crna od vlage one jeseni
Vas tako obiènu i raskalašnu domaæicu i mirisi koje ste ostavljali
U sezonama 1957,58 i sljedeæe
Šteta, nepovratno šteta...

Nièeg nema, nièeg nema od tebe, od mene...


Download: Jedno popodne.mp3

_________________
"Jedina važna stvar, kada budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom."
(A.S.)


Vrh 
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
 
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 9 Posta ] 

Index boarda » Opste teme » Poezija


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

 
 

 
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
cron
Prevod - www.CyberCom.rs