Pazova Cafe
http://pazovacafe.com/

Poezija
http://pazovacafe.com/viewtopic.php?f=53&t=140
Stranica 4 od 9

Autoru:  -Sidarta- [ 14 Sep 2007 22:14 ]
Tema posta: 

Jaroslav Sajfert

PESMA O SMEÆU

Šta ostade od lepih trenutaka?
Blesak oka,
kap mirisa
uzdasi na reveru,
dah na staklu,
trunka suze
i tuga pod noktom.

A onda, verujte mi, skoro ništa.
Plam dima cigarete
Poneki hitri osmeh
i nekoliko reèi
uskovitlanih u uglu
kao smeæe
terano vetrom.

I još, da ne zaboravim,
Tri snežne pahuljice.
To je sve.

Autoru:  flegma [ 21 Sep 2007 11:16 ]
Tema posta: 

LETA

Daj da te grlim, bice zlo i pusto,
ljubljeni tigre, cudoviste sneno,
drhtavi prsti nek mi opijeno
i dugo blude tvojom kosom gustom;

u tvoje skute sto mirisu tobom
daj da sahranim misli nespokojne,
da slasni zadah ljubavi pokojne
udisem, kao sveli cvet nad grobom.

Da spavam hocu! Da spavam, pa makar
i ne ziv! U snu slatkom poput smrti
bez kajanja cu poljupcima strti
to lepo telo, glatko kao bakar.

I nista kao ponor tvog kreveta
jecaje moje nece da uspava:
tvoja su usta puna zaborava,
u poljupcima tvojim tece Leta.

Sudbini svojoj, odsad svojoj slasti,
pokoricu se ko sudjenoj kobi;
mucenik krotki, koji nevin dobi
kaznu da muke plamte mu u strasti,

svojoj cu mrznji ja dati da pije
Nepentes, otrov koji duh moj zudi,
s ljupkih vrsaka tvojih ostrih grudi
gde nikad srce tamnovalo nije!

S.Bodler :roll:

Autoru:  mc Moskri [ 28 Sep 2007 19:13 ]
Tema posta: 

Možda spava


Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
Pesmu jednu u snu što sam svu noc slušao:
Da je èujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreæa moja sva
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.



U snu svome nisam znao za budenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreæe u umrlu no.
U snu svome nisam znao za budenja moc.


Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
I u njemu oci neke, nebo neèije,
Neko lice ne znam kakvo,možda decije,
Staru pesmu,stare zvezde, neki stari dan,
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.


Ne secam se nièeg više, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oci da su moja duša van mene;
Ni arije, ni sveg drugog, što ja nocas snih:
Ne secam se nièeg više, ni ociju tih.


Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oci da su baš one
Što me cudno po životu vode i gone:
U snu dodu da me vide šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.


Da me vide, dodu oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put sreæe;
Njene oci, njeno lice, njeno proleæe
U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.
Da me vide, dodu oci, i ja vidi tad;


Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveca,
Što me gleda, što mi kaže da me oseca,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.


Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili pociva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.


Možda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Možda živi i doæi æe posle ovog sa.
Možda spava sa ocima izvan svakog zla.

V.Petkovic-Dis

----------- Dopuna: 28 Sep 2007 18:13 ---------

Hana

Ja,sin mutnoga lovca,i vidra i ovca,
zavoleo sam u gradu kolonijalnu Hanu,
kcer tuznoga trgovca,Jevreja udovca
kraj groblja sto je drzo bakalnicu i mehanu.


Probudila me ko sumu blistavi kreket raketa
i sad sam slep za vas,zrikavi satrovci.
Ljubav je tako sama i tako puna sveta.
Ljubav je svetionik i spaseni pomorci.
.
.
.
.
.


.............................................

Ja nisam od ica od kolenovica
sto bez straha lezu,ustaju veseli.
Ja sam od onih crnih nikovica
sto su krv pljuvali i mnogo voleli.


Mnogo su voleli moji zedni starci,
i sa dna lomaca i vrha vesala.
I kad bi im usne razneli udarci
njihova su usta udar oprastala.


Svoga su se smeha,ljubavi libili,
bezeci od sunca,noci i sela.
I pred svakom senkom u zemlju se krili


i imali mala i zgrcena tela,
pa su svaku nadu tuzno promasili
i sve sto su hteli voda je odnela.

..............................................

Nek tvoje bude sve,daj meni sunovrate,
odrpane prevrate i ljute koprive.
Zivecu ko pecine,ko zveri sto pate,
ko svi cije su oci uvek zalostive,


jer ne znaju jos sve,sta ljubav moze znati,
a zelesve spoznati,grliti grljive
golje,sto sakati,zebu golovrati
i ne znaju zar dati za snove nasrtljive,


da u miru umru,iz petnih zila da zive
i pevaju pesme kao grom grlate,
do kapi da iskape devojke pohotljive,


do kraja da sagore usnice mesnate:
da se ne povrate iz koscatih daljina
na zemlju,kao zlocinci na mesto zlocina.



Oskar Davico(1909-1989)

Autoru:  vidaalerta [ 10 Okt 2007 14:20 ]
Tema posta: 

"POZIV", nadahnut Snevacem iz planine Oraja,
Casni starac americkih indijanaca, maj 1994.


Mene ne zaniman kako zaradjujes za zivot.
Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas o tome da ispunis
ceznju svog srca.
Mene ne zanima koliko godina imas.
Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog ljubavi, snova,
zbog avanture koja se zove biti ziv.
Mene ne zanima koje planete zakriljuju tvoj mesec.
Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste sopstvene tuge, da li su te otvorile izdaje zivota,
ili si se skvrcio i zatvorio od daljeg bola!
Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom,
sa bolom mojim ili svojim,
ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili zatres.
Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu,
sa radoscu mojom ili svojom;
mozes li se prepustiti divljem plesu i dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju,
i ne upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni,
niti da se setimo svojih ljudskih ogranicenja.
Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena.
Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren prema samom sebi;
mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati sopstvenu dusu.
Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja.
Zelim da znam mozes li videti lepotu cak iako nije lepa svaki dan,
i mozes li crpsti svoj zivot iz Bozijeg prisustva.
Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem,
sa promasajem svojim ili mojim,
i jos uvek
stajati na rubu jezera i srebrnastoj mesecini uzvikivati "Da!"
Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas.
Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja,
iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu.
Mene ne zanima ko si ti, ni kako si se obreo ovde.
Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno sa mnom
i ne ustuknuti.
Mene ne zanima gde ili sta ili kod koga si ucio.
Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra, kad sve drugo otpadne.
Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; i da li zaista volis
Drustvo u kome se nadjes u praznim trenucima.

Autoru:  Guybrush Threepwood [ 10 Okt 2007 14:24 ]
Tema posta: 

vidaalerta, prelepa je pesma... :)

Autoru:  vidaalerta [ 10 Okt 2007 23:28 ]
Tema posta: 

Putovanje

Napokon smo sami u tom dvorcu praznom
Umorna od puta,ostala si sa mnom

Bijela si i mirna kada sklapas oci
Predjelima sjajnim sada cemo poci

Nema na tvom licu nemira,ni sjene
Zauvek si draga ostala kraj mene

Tonemo u mraku,ali tu gdje lezis
Probija se svjetlo,ili mi se smesis

Sigurni smo sada,njezna si i plaha
Ali ovdje nema zivota ni straha

Sada nas more cuva,sada nas kriju kise
Jedno zvono zvoni-ne cujem ga vise.

Arsen Dedic

Autoru:  mc Moskri [ 20 Nov 2007 14:54 ]
Tema posta: 

Duge setnje zimskim gradom,
nepomicno vrijeme,
ostaju nezavrsene
nase vjecne teme.
Hladno svijetlo na raskrscu,
pornografski kino,
sa strahom smo okusili
i vodu i vino.


amigo,aha
amigo



Svi bi hteli da si s njima
daleko od mene,
medju nama od pocetka
politika,zene.
Ja sam na to navikao
biti protiv sviju,
ja necu s ovog mijesta
dok nas glasi viju.



amigo,aha
amigo



Nekad smo se rastajali,
putovali dugo
voljeli smo mnoge
ali to je nesto drugo.
Trosili smo zivot skupa
i skromno i sjajno,
ti si skoro sve sto imam,
jedino trajno.



amigo,aha
amigo

Autoru:  Rah! [ 20 Nov 2007 17:28 ]
Tema posta: 

Waheenee - Hidatsa

I am an old woman now. The buffaloes and black-tail deer are gone, and our Indian ways are almost gone. Sometimes I find it hard to believe that I ever lived them.

My little son grew up in the white man's school. He can read books, and he owns cattle and has a farm. He is a leader among our Hidatsa people, helping teach them to follow the white man's road.

He is kind to me. We no longer live in an earth lodge, but in a house with chimneys, and my son's wife cooks by a shove.

But for me, I cannot forget our old ways.

Often in summer I rise at daybreak and steal out to the corn fields, and as I hoe the corn I sing to it, as we did when I was young. No one cares for our corn songs now.

Sometimes in the evening I sit, looking out on the big Missouri. The sun sets, and dusk steals over the water. In the shadows I see again to see our Indian village, with smoke curling upward from the earth lodges, and in the river's roar I hear the yells of the warriors, and the laughter of little children of old.

It is but an old woman's dream. Then I see but shadows and hear only the roar of the river, and tears come into my eyes. Our Indian life, I know, is gone forever.

Waheenee - Hidatsa (North Dakota)

Autoru:  vidaalerta [ 01 Feb 2008 12:26 ]
Tema posta: 

Vjeèni prsten

Sve æe ove stvari jošte jednom doæi
kao što su bile i kako su prošle,
i ti crni dani, i te plave noæi,
i ljubavi , èedne, strasne, dobrodošle;

jednom tamo poslije hiljada, hiljada
i hiljada ljeta opet æemo naæi
ista svježa èula, ista srca mlada,
i taj nježni osmijeh, blagi i domaæi.

Tada opet jednom nad svladanim grobom
motrit æemo svemir novim osvjetljenjem.
Vladat æemo opet svojim rosnim sobom,
i ljubavnim plaèem i požarnim htijenjem;

samo ipak neæe tada, nadajmo se,
da nas jošte taru ove brige ružne,
i da polet u vis dogaðaji kose
i plamen za ženom naše usne kužne.

--Pa da barem tada, za tisuæ tisuæa
i tisuæu ljeta, i još mnogo veæe,
primimo na naša srca uzdišuæa,
kao nikad doslije, jedan uzduh sreæe.

Tin Ujeviæ

Autoru:  mc Moskri [ 18 Feb 2008 14:32 ]
Tema posta: 

Jan Majen i moj Srem,
Paris,moji mrtvi drugovi,tresnje u Kini,
prividjaju mi se jos,dok ovde cutim,bdim i mrem
i lezim hladan kao na pepelu klada.
Samo,to vise i nismo mi,zivot,a ni zvezde,
nego neka cudovista,polipi,delfini,
sto se tumbaju preko nas,i plove i jezde,
i urlicu:"Prah,pepeo,smrt je to."
A vicu i rusko "nicevo"
i spansko "nada"............................... Lament nad Beograd

Autoru:  vidaalerta [ 09 Mar 2008 23:41 ]
Tema posta: 

Pauza

Danasnja kisa nema kraja.
Danasnja kisa je izgubila svoj pocetak.
Koracam prema tebi razmisljajuci koliko se vec dana ovako vidjamo.
I pricamo...
Pricamo kao i uvijek- polako i pametno.
Sve sto sada vidim podsjeca me na Onaj Grad koji nasoj vrsti na kraju ostane.
Nasa vrsta voli starinske filmove. Oni hrane usvojene tastine.
Tvoja tisina mi opet bistri misli.
Kad prodje poklonicu ti svoju. Nek' vode ljubav kako to samo tisine cine.
U pauzi svega beznacajno ti govorim sto sam sutra zelio reci...
I juce.
Kisa jos pada i nije hladno.
Kafa u soljicama strpljivo ceka pokoravajuci se dobovanju nasih ceznji. Volim kisu kad nije hladno i kad pijemo kafu tamo gdje posluga ne voli svoje goste, tamo gdje ni muzika nije dobra.
Na takva mjesta odlazimo sve vise, narocito kada ovakva kisa pada... kada sve ostaje iza nas. Pitam se hocu li u Drugom gradu imati svoje mjesto i nekog poput tebe da mi upotpuni popodneva mokrih utoraka, srijeda, ponedeljaka i onih ostalih...
Pomalo se brinem... ne zbog sebe, vec zbog tisine
Znas vec... Znam da znas.

Mehmed Mesa Begic

Autoru:  ahmetshabo [ 15 Mar 2008 22:49 ]
Tema posta: 

UMORNA PESMA

Gde nesta strah pred svetom tu i pesma presta.
I gle: stojim sada - drvo, sa obranim plodom.
Mre u zglobu volja da se maknem s mesta.
Šta da radim s rukom i u njoj sa slobodom.

Zatoèeni, ora je: prhnite iz tela!
Ne leèe pesme nikog (tvorce svoje truju):
Gle pesnika u mraku usred dana bela
Gde mu gavranovi krišom mozak kljuju.

Pesme - iskazane iz grla da ih èuje
Veliko uvo sveta - evo natrag huje.
Zar je tu južni kraj i jedino im žalo.

Blizu je praznina i rub se približuje:
Reèi ove pesme izdržite još malo
Dok vas smrt il æutnja skora ne rimuje.

Stevan Raièkoviæ

Autoru:  Harlekinova_devojcica [ 26 Mar 2008 19:24 ]
Tema posta: 

Hodnik dužine
osamnaest metara,
taman
da prekratim dan
i stanem.
Ružne se reèi èuju
izmeðu zidova
i zatvorenih vrata,
otvorim ih,
povratim
samopouzdanje
tek
da preguram dan
i stanem.
Ljubav sakrijem
u džepove kaputa,
prebrojim procente
u uglovima
levog i desnog,
odmahnem rukom
otpijem gutljaj
crne i gorke,
tek
da budna ostanem
i stanem.
Uðem
odmah dok
èuje se smeh,
ukljuèim radio
i dišem
toliko
da preživim dan
i stanem.
Uklapam note
saks, klavir, gitara
i glas.
Onda zaboravim
osamnaest metara dužine
izvrnem džepove
i prebrojim procente.
Samo
da doèekam novi dan
i krenem.

Autoru:  eva braun [ 26 Mar 2008 21:56 ]
Tema posta: 

ja ne znam zasto mi je ova pesma ostala u pamcenju.. mozda zato sto je ne razumem i veoma je zbunjujuca...

Dusko Borovic- SNOVI SINOVI

Snovi
svi
ovi
i novi
sinovi
sokolovi

Sinovi
snovi

Snovi i sinovi
sinovi i snovi

I sinovi i snovi
i snovi i sinovi

Ovi i novi
snovi sokolovi

Sokolovi i snovi
i snovi i sokolovi

Sinovi



takodje od istog pisca
DA BUDES GLASNA

Cuj
pocuj
ne luduj
glas ti ne dam

Pukni
crkni
spas da ti dam
glas ti ne dam

I sve da ti dam
prolazi
izazov

Sto me ne zapamtis
prije nego zarastem
tiho
glas ti ne dam

Autoru:  TaNyA-RoCkY-92 [ 28 Mar 2008 18:50 ]
Tema posta: 

au...raznezih se :blush:

Stranica 4 od 9 Sva vremena su u UTC + 2 sata
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/