Pazova Cafe
http://pazovacafe.com/

Poezija
http://pazovacafe.com/viewtopic.php?f=53&t=140
Stranica 8 od 9

Autoru:  Veverica [ 11 Sep 2009 01:18 ]
Tema posta: 

The Song of Wandering Aengus



I went out to the hazel wood,

Because a fire was in my head,

And cut and peeled a hazel wand,

And hooked a berry to a thread;

And when white moths were on the wing,

And moth-like stars were flickering out,

I dropped the berry in a stream

And caught a little silver trout.



When I had laid it on the floor

I went to blow the fire aflame,

But something rustled on the floor,

And some one called me by my name:

It had become a glimmering girl

With apple blossom in her hair

Who called me by my name and ran

And faded through the brightening air.



Though I am old with wandering

Through hollow lands and hilly lands,

I will find out where she has gone,

And kiss her lips and take her hands;

And walk among long dappled grass,

And pluck till time and times are done

The silver apples of the moon,

The golden apples of the sun.


edit: W.B. Yeats

Autoru:  vidaalerta [ 03 Okt 2009 22:10 ]
Tema posta: 

NEKA ME NE BUDE

Neka me ne bude kad budem prestao da volim
jer tada od mene ne bi ostalo nista
-mozda samo ugarak neki goli
od citavog ovog velikog ognjista.


Vitomir Vito Nikolic

Autoru:  Veverica [ 04 Okt 2009 02:36 ]
Tema posta: 

vidaalerta je napisao:
NEKA ME NE BUDE

Neka me ne bude kad budem prestao da volim
jer tada od mene ne bi ostalo nista
-mozda samo ugarak neki goli
od citavog ovog velikog ognjista.


Vitomir Vito Nikolic


:wub:

Autoru:  bozapub [ 08 Okt 2009 18:28 ]
Tema posta: 

Trenuci

horhe luis borhes


Kad bih svoj život mogao
Pokušao bih u sledeæem da proživim.
Ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah, zaista vrlo malo stvari
Bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji èistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Više sutona posmatrao,na više planina popeo, više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
Jeo manje boba a više sladoleda, imao više stvarnih
A manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što razumno i plodno prožive
Svaki minut svog života; imao sam, jasno, i èasaka radosti.
Al' kad bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo
Dobrim trenucima.
Jer ako znate, život je od toga saèinjen, od trenova samo
I nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli bez toplomera
Termofora, kišobrana i padobrana;
Kad bih opet mogao da živim,
S proleæa bih poèeo bosonog da hodam i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao, više sutona posmatrao
Sa više dece igrao, kad bih život ponovo pred sobom imao.

Ali vidite imam osamdeset i pet godina i znam da umirem.

Autoru:  branexer [ 08 Okt 2009 19:17 ]
Tema posta: 

Treba znati Smiješiti se dalje, da to treba znati. Kada je najbolje ustati od stola, kad pred nama stoje samo prazni sati u ovom zivotu glupom do bola. Trebalo bi znati, ma koliko stoji, sacuvati ponos, onaj sto preosta, i uprkos svemu, prijatelji moji, zauvjek otici, znati da je dosta. Pred sudbinom svojom koja sve ti uze, kad vec nista nemas, kada sve si dao, trebalo bi znati skriti svoje suze. No ja, srce moje, ja to nisam znao. Zato treba znati napustiti stol kad je ljubav tvoja davno pojedena, ravnodusnog lica skriti svoju bol, zauvjek otici tiho kao sjena. I usnama treba reci da se smiju iza maske jada, i stisnuti zube, a krikovi mrznje u tebi da gnjiju te posljednje rijeci onih koji ljube. Treba znati mirno otici na kraju, usutkati srce sto vec umrlo je, sacuvati obraz ko neki sto znaju, dok jos nije pao. Trebalo je znati, suvise te volim ja to nisam znao. (C. Aznavour)

Autoru:  vincent [ 09 Okt 2009 19:06 ]
Tema posta: 

Sve što želim da kažem
neko je drugi veæ rekao

Sve što želim da uradim
neko drugi je veæ...

lažem

bojim se

bojim se da
ako poènem revoluciju iz mog kreveta
trupe bi jurišale na prazne bedeme

a i soundtrack je potpuno pogrešan

a i sneg ne pada

barem ne onako kako bi trebalo.



lenj sam

borim se i predajem se

moj ego osciluje

alterego nestaje

odlazi i vraæa se

promenjen

uvek drugaèiji

a ja sam uvek isti...

Autoru:  vidaalerta [ 17 Okt 2009 00:45 ]
Tema posta: 

ZAMUCENO NEBO

Kao da ti je pogled pod maglicastom mrenom;
u oku nepojmnom (plavom,sivom,zelenom?)
naizmenice ti punom blagosti,sna i besa,
odrazava se nehaj i bledilo nebesa.

Secas se onih belih,mladih, oblacnih dana
kad grcaju u placu srca omadjijana,
kad,u neznanom bolu koji ih prosvrdlava,
prebudni se zivci rugaju duhu sto spava.

Kadkad si nalik na one lepe daljine
sto ih zapale sunca u doba maglustine...
Kako plines u sjaju,ravnico raskvasena,
kad te razbukte zraci sa neba zamucena!

O zeno pogibeljna!O zavodnicke klime!
Hocu li voleti i tvoj sneg i vase zime,
i navesti okrutnu studen da mi se preda
uzivanjem ostrijim od gvozdja i od leda?

Charles Baudelaire

Autoru:  Remorkerka [ 09 Nov 2009 21:41 ]
Tema posta: 

ÈEKAM DA ME UPOTRIJEBIŠ (Slavko Mihaliæ)


Ništa ne razumijem od onog što mi govoriš
Blagoslivljam svoje trpko neznanje
Moje podrijetlo je sumnjivo, rodni grad porušen
Posvuda me prate žbiri

Samo kad sam s tobom nešto malo jesam
Zavuèem se u sebe i èekam da me upotrijebiš
Ti koja èiniš vrijeme i spretno ga rašèinjaš
Tu se uvijek nešto naðe za mene

Onda me izguraš kroz vrata pa još malo
trajem
Pomislim: jesam, ma koliko se ne vidi
na meni
Nisam, smjesta kažem, i sav se izbrišem
Možda neko vrijeme umrem samo da se
saberem

Autoru:  branexer [ 10 Nov 2009 20:08 ]
Tema posta: 

Tvoje rijeèi su šutnja, kao kap snijega što u sitnim satima topi se u spomen pjesama posveæenih tebi (Z.Krstuloviæ)

Autoru:  bozapub [ 05 Mar 2011 17:05 ]
Tema posta:  Re: Poezija



Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...

Autoru:  timosten [ 20 Jan 2012 20:37 ]
Tema posta:  Re: Poezija


Autoru:  timosten [ 20 Jan 2012 20:46 ]
Tema posta:  Re: Poezija


Autoru:  timosten [ 20 Jan 2012 20:51 ]
Tema posta:  Re: Poezija


Autoru:  neko iz mase [ 09 Okt 2013 09:00 ]
Tema posta:  Re: Poezija

U planini mrkoj nek mi bude hum,
Nad njim urlik vuka, crnih grana
sum,
Ljeti vjecan vihor, zimi visok snijeg,
Muku moje rake nedostupan bijeg.
Visoko nek stoji, ko oblak i tron,
Da ne dopre do njeg niskog tornja
zvon,
Da ne dopre do njeg pokajnicki
glas,
Strah obracenika, molitve za spas.
Neka sikne travom, uz trnovit grm,
Besput da je do njeg, neprobojan,
strm.
Nitko da ne dodje, do prijatelj
drag, -
I kada se vrati, nek poravna trag.
Ivan Goran Kovacic
(1913 - 1943)

Autoru:  neko iz mase [ 22 Okt 2013 22:37 ]
Tema posta:  Re: Poezija

Od svih si devojaka bila tisa
Zbunjena, sama, neprimetna, bleda
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
Bar visa za pola pedlja?
Jedne je noci udarala kisa,
Tako krvnicki ko cuvari reda...
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
Bar visa za pola pedlja,
Jer kada si se o drvo kraj vrata
Obesila jednom u svitanja seda,
Izmedju bosih nogu i blata
Bilo je razmaka samo - pola pedlja

Stranica 8 od 9 Sva vremena su u UTC + 2 sata
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/