Registruj se    Prijavite se    Forum    Pretraga    FAQ

Index boarda » Opste teme » Poezija




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 3 Posta ] 
Autoru Poruka
 Tema posta: Milan Raki
 Post Poslato: 28 Feb 2007 04:29 
OffLine
Slučajni Prolaznik
Slučajni Prolaznik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 03 Maj 2006 03:27
Postovi: 892
Iskrena pesma

O sklopi usne, ne govori, æuti,
Ostavi dušu, nek' spokojno sniva -
Dok kraj nas lišæe na drveæu žuti,
I laste lete put toplijih krajeva.

O sklopi usne, ne mièi se, æuti!
Ostavi misli, nek' se bujno roje,
I reè nek' tvoja nièim ne pomuti
Bezmerno silne osjeæaje moje.

Æuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekæu novim zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje,
Pred velièanstvom prirode! A po tom,

Kad proðe sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u obiènu èamu,
I život nov, i nadahnuæe celo,
Neèujno, tiho, potone u tamu -

Ja æu ti, draga, opet reæi tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
Èeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne oseæam tako...

A ti æeš, bedna ženo, kao vazda,
Slusati rado ove reèi lažne:
I zahvaliæeš bogu što te sazda,
I oèi æe ti biti suzom vlažne.

I gledajuæi, vrh zaspalih njiva,
Kako se spušta nema polutama,
Ti neæeš znati šta u meni biva, -
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I oseæaji navale k'o plima!

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja!
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato æu ti uvek reæi: Æuti!
Ostavi dušu, nek' spokojno sniva -
Dok kraj nas lišæe na drveæu žuti,
I tama pada vrh zaspalih njiva.

_________________
"Jedina važna stvar, kada budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom."
(A.S.)


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 28 Feb 2007 19:05 
OffLine
Pirate wannabe
Korisnikov avatar

Pridružio se: 06 Maj 2006 17:24
Postovi: 2597
Lokacija: near Monkey Island
Milan Rakiæ je jedan od naših najboljih pesnika, meni jedan od omiljenih... Evo jedne fantastiène pesme:



Na Gazi-Mestanu



Silni okopnici, bez mane i straha,
Hladni k'o vaš oklop i pogleda mrka,
Vi jurnuste tada u oblaku praha,
I nastade tresak i krvava trka.

Zaljuljano carstvo survalo se s vama.
Kad oluja proðe vrh Kosova ravna,
Kosovo postade nepregledna jama,
Kosturnica strašna i porazom slavna.

Kosovski junaci, zasluga je vaša
Što posljednji beste. U krvavoj stravi,
Kada trulo carstvo oružja se masa,
Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi

Danas nam kažu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije naše,
Da nas zahvatila zapadnjaèka reka,
I da nam se duše opasnosti plaše.

Dobra zemljo moja, lažu, Ko te voli
Danas, taj te voli. Jer zna da si mati;
Jer pre nas ni polja ni krševi goli
Ne mogaše drugom svesnu ljubav dati.

I danas, kad doðe do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja æu dati život, otadžbino moja,
Znajuæi šta dajem i zašto ga dajem...

_________________
Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija morao je da se seti onog dalekog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 28 Feb 2007 19:16 
OffLine
Pirate wannabe
Korisnikov avatar

Pridružio se: 06 Maj 2006 17:24
Postovi: 2597
Lokacija: near Monkey Island
I meni omiljena:



Nasleðe



Ja oseæam danas da u meni teèe
Krv predaka mojih, junaèkih i grubih,
I razumem dobro, u to mutno veèe,
Zašto bojne igre u detinjstvu ljubih.

I prezirem tugu, zaboravljam bolju,
Jer u meni teèe krv predaka moji',
Muèenika starih i junaka koji
Umirahu æutke na strasnome kolju.

Jest, ja sam se dugo sa prirodom hrvo,
Uspeo sam - sve se može kad se hoæe -
Da na ovo stro i surovo drvo
Nakalemim najzad blagorodno voæe.

I sad, ako plaèem kad se mesec krene
S oreolom modrim niz nebesne pute,
Il' kad stare šume, èarobne sirene,
Jedno tužno veèe zlokobno zaæute,

Ja oseæam ipak, ispod svežih grana
I kalema novih, da, ko nekad jaka,
U korenu starom struji snažna hrana,
Neiscrpna krepost starinskih junaka.

Sve isèezne tada. Zaboravljam bolju,
A preda me staju redom preci moji,
Muèenici stari, i junaci koji
Umirahu æutke na strasnome kolju...

_________________
Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija morao je da se seti onog dalekog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led.


Vrh 
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
 
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 3 Posta ] 

Index boarda » Opste teme » Poezija


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

 
 

 
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
cron
Prevod - www.CyberCom.rs