Registruj se    Prijavite se    Forum    Pretraga    FAQ

Index boarda » Ostale teme » Off Topic




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 9 Posta ] 
Autoru Poruka
 Tema posta: KNjIGA O NA
 Post Poslato: 22 Mar 2007 20:59 
OffLine
Forumdžija u Razvoju!
Forumdžija u Razvoju!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 22 Mar 2007 00:53
Postovi: 103
Lokacija: Nova Pazova
U manastiru Donji Ostrog, u delu trpezarije koji je ikonopisan, slika je
veènog ljudskog greha izdajstva - Juda sa svojih trideset srebrnjaka. Ovaj Juda ima
bradicu koja potseæa na Lenjinovu, Hitlerove brèiæe, papsku kapicu, mladež kakav
je na licu imao Josip Broz. Pred tim Judinim likom sreli su se mitropolit
Amfilohije i Blagoje Jovoviæ.
Blagoje Jovoviæ doputovao je pod Ostroške Grede iz daleke Argentine, i
izraèunao - nije bio ovde taèno pedeset i pet godina.
Bilo je to na dan svetog Spiridona.
“Ovdje sam ja ratovao, tu je bio štab pukovnika Baja Stanišiæa”, kazao je
Blagoje. Odavde je krenuo na jedan od ratnih zadataka, i da nije zakasnio sa
povratkom, da nije s puta otišao prvo kuæi da se presvuèe i malo odmori, danas ne
bi bio živ. Stradao bi sa Bajom Stanišiæem, ðeneralom Blažom Ðukanoviæem,
Dražinim izaslanikom dr Toškoviæem, tri mlada Stanišiæa, koji su u smrt
otišli celivajuæi ðivot svetog Vasilija... I nad njegovim lešom zaigralo bi
partizansko kolo, umesto opela zaorila bi se pesma:
“Pod Ostroške grede dvije,
Bajova se brada vije...”
“Da sam stigao dan ranije...Ali, nema smrti bez sudnjega dana”, kaže Blagoje.
Bog je sa Blagojem imao druge namere.
Pod Ostrogom, prvi put u otaxbini iz koje je otišao pre više od pola
vijeka, u uniformi vojske koja je, voljom saveznika, proglašena gubitnikom u
strašnom graðanskom ratu, Blagoje Jovoviæ isprièao je mitropolitu Amfilohiju
svoju prièu, prièu emigranta koji po svetu, sa sobom nosi senke prošlosti i koji ,
pod sklopljenim kapcima, èitav život, doziva san slikama svog rodnog sela, Zete,
Bjelopavliæa. Prièu o èoveku i istoriji, prièu o izgubljenom zavièaju, prièu o
prokletstvu prolivene bratske krvi , prièu punu tegoba, rada, hrabrosti i
patriotizma, crnogorskog junaštva i lepog srpskog inata, prièu o Judama koji, uvek
iznova, raspinju Boga za trideset srebrnjaka, prièu o osveti, prièu okaðenu
mirisom baruta, prièu obiliæevsku i patriotsku.
Blagoje Jovoviæ došao je još jednom pod Ostrog, u rodne Kosiæe, na groblje
svojih predaka, na parastos muèenièkom ocu, stricu, braæi. I uèinilo mu se da
njegovih pedeset i pet godina lutanja i stradanja, nisu ništa više nego samo jedan
trenutak - bilo je puno radosti ali i puno tuge na tom njegovom sastanku sa
otaxbinom, za koju nismo znali - a on je to možda slutio - da æe biti i rastanak.
Kao na ispovesti, rekao je mitropolitu Amfilohiju:
“Ja sam ubio Paveliæa! ”
Ali, poènimo žitije Blagojevo od poèetka, onako kako ga je on isprièao, a
naše je bilo samo da ga zapišemo.

3

Glava prva
Kokarde i petokrake

4

Ovo prvi put sada vama prièam.
Mene je rat 1941. godine zatekao na vojnoj službi u Strumici, na granici
Kraljevine Jugoslavije i Grèke. Tu sam ti bez ièije komande pucao na Njemce. Za to
sam dobio priznanje, ali kako propade kraljevska vojska , tako ti propade i moje
ordenje.
U Strumici nas izdadoše oficiri i mi, vojska, ostasmo sami da se snalazimo i da
se vraæamo svojim kuæama kako znamo i umijemo. Kao i mnogi drugi i ja sam se
uputio kuæi - sam. Rekoše: “nemamo se što boriti”, pa je najbolje da svak ide svojoj
kuæi. Ja sam sam krenuo ka Crnoj Gori i mome Kosovom Lugu u Bjelopavliæima.
Kroz Makedoniju me niko nije dirao ni zaustavljao, mada sam se i ja pazio i
nijesam išao putevima i kroz gradove.
Poslije nekoliko dana putovanja i nekoliko neprespavanih noæi doðem
blizu Peæi gdje me zaustave šiptarski balisti, ali me brzo puste. Produžim kroz
naselje i vidim da ima više srpskih kuæa nego šiptarskih, pa mi nije jasno kako su
Šiptari naoružani, a Srbi po kuæama, skrivaju se i æute.
Idem dalje, a znam da u nekom naselju kraj Peæi živi jedan moj dalji stric ,
Stojan Jovoviæ. Pitam neke ljude znaju li Stojana Jovoviæa, svi me gledaju èudno,
dok mi ne priðe jedan èovjek i veli:
“Tražiš li ti Murata ?”
Gledam ga i kažem:
“Murata? Ne, nego strica Stojana Jovoviæa.”
“Pa to ti je isto momèe, ovdje ti Stojana svi zovu Murat, to mu je nadimak , a
dali su mu ga Šiptari jer se i Srbi i Šiptari boje Stojana. ”
Ovaj èovjek me odvede do strikove kuæe.
Ja na vrata kad- stric Stojan sjedi, a oko njega puna kuæa muškaraca.
Vidim ja - nije dobro. Stric Stojan me sjede do sebe i prièa kako se Šiptari
spremaju da napadnu Srbe u selu i da im nije vjerovati, iako su dali besu da neæe
napadati do kraja rata.
Kakvog crnog kraja, a nije ni poèeo - mislim ja u sebi i gledam kukale Srbe
kako su se skupili, a niko, do mog strica Stojana, nema oružje.
Sve je pošlo po zlu putu.
Tu sam ti, moj sinovèe, proveo nekoliko dana. Nešto malo jeo, okrijepio se
i odluèio da nastavim put. Stric me nije zaustavljao. Vidi i on da je sve otišlo
po zlom putu, pa ko veli neka Blagoje stigne živ i zdrav do Kosova Luga, kad si
meðu svojima lakše se i boriti sa dušmanima.
Stric me je otpratio od Peæi do puta ka Èakoru, pozdravili smo se i više
se nikada nijesmo vidjeli, a sjeæam se, na rastanku mi je rekao:
“Ako te zaustave Šiptari, kaži samo da si sinovac Stojana Jovoviæa , zvanog Murat
i niko te neæe dirati, znaju Šiptari Murata, a i dobro ga se boje, barem do sad je
bilo tako, a od sad - videæemo! ”
Rastanem se sa stricem i putem ka Èakoru. Po putu srijeæem kolone ljudi,
žena , djece... uglavnom Srbi i Crnogorci , ali ih na svakom korku kontrolišu
Šiptari i pitaju kuda idu. Narod zbunjen i uplašen samo govori - idemo za Crnu
Goru.
Šiptari, vidim ,zadovoljni, propuštaju narod, Kosmet se prazni, sve ide
po njihovoj zamisli. Rat ni poèeo, a oni Kosovo èiste od Srba . U toj gužvi i
jadima, ubacim se u kolonu, uðem meðu narod i proðem sve te silne kontrole.
Išao sam tako, sa nekim ženama i starèadima , nekoliko dana. Noæi sam
provodio pod vedrim nebom. Kuæe i kreveta nijesam gledao dok nijesam došao do
Mojkovca, gdje me primi neki èovjek na konak.
5

Stigao sam kuæi na svoju sahranu
Sjutradan - prema Podgorici. Kada sam došao blizu kuæa, krenem brdima do
rijeke Moraèe. Tu sam prešao rijeku nekom starom laðom i krenuo prema Vranjskim
Njivama.
Bio sam umoran, ali kad vidjeh Zetu i Glavicu kod Spuža, uèini mi se da me neko
uze ispod ruku i kao da ne idem zemljom, nego kao da me neko nosi kuæi, u Kosov
Lug. U toj mojoj trci stigao sam i neka konjska kola. Èovjek koji ih je gonio misli da
žurim da ga stignem, pa mi vièe:
“Ajde, sjedi sa mnom do Danilovgrada.”
Skoèih na kola, ali ne mogu rijeèi da progovorim. Ne mogu da vjerujem,
sinovèe, da sam od Strumice - sve na noge lagane - stigao do kuæe. Ne mogu sebi da
doðem od sreæe. Idu kola, ja samo mislim kad æu kuæi, da vidim svoje, kad , èujem,
neka žena vièe:
“Blagoje, Blagoje, Blago...”
Okrenem, kad vidim ženu Živka Šutova, bivšeg komite, kumu Zorku.
“Jesi li ti to Blagoje!”, vièe ona , a ja je samo gledam i æutim, šta da joj
kažem, a mislim - ne znam ko je ako nijesam ja !
“Znaš li ti, da ti tvoji kuæi spremaju sahranu u nedelju?”, kaže mi kuma
Zorka.
Kako?
“Došao glas da si mrtav, moj Blagoje!”, veli kuma.
“Kakvi glasovi, kumo, evo me živa, no idemo kod mene u Kosiæ!”
Kad sam došao kuæi okupilo se èitavo selo. Nikako im nije jasno kako sam
živ.
Prièa mi majka kako je došao neki Rešetar i rekao im da sam odlikovan za napad
na Njemce kod Strumice i da sam odlikovan posmrtno.
“Majko, ja jesam bio u borbi sa Njemcima i jesam odlikovan, ali nijesam
poginuo, vidiš li da sam živ ispred tebe!”.
Majka me gleda, grli me, plaèe.
Hitlerovi Njemci i Staljinovi Njemci.
Èuo narod da sam došao živ i zdrav i po èitav dan puna kuæa. Ko god doðe
ja prièam kako sam napao Njemce, bez komande, a mislim u sebi- da sam èekao
komandu ne bih danas bio ni meðu vama, a ni meðu živima.
Èestitaju mi na hrabrosti, a meni kao mladom èovjeku milo, sreæan kako mi
se ljudi dive i kako me poštuju, a ni ne slutim da sam za crne jade došao i kuæi i
kod svojih.
Prièam detalje o obraèunu sa Njemcima, a neki pitaju :
“Kako si mogao da pucaš na Njemce ? ”
Ne razmijem šta me to pitaju. Objasne mi za Njemce i njihovog voðu Hitlera,
kako je on najbliži komunizmu i komunistima i drugu Staljinu.
Ko to kaže ? Komunisti !
Èudim se u sebi, a kažem, kao u šali :
“Ne znam za ove moje Njemce, jesu li ono bili Hitlerovi ili Staljinovi, ma
sam se ja pobio sa njima, pa neka mi drugovi komunisti oproste za ovaj put.”
Mislio da se ljudi šale, ali mi poslije roðaci prièaju kako su u Kosiæ došli
intelektualci i ðaci koji su studirali u Beograd i da prave velike probleme,
propagiraju Hitlera, Njemaèku i njenu politiku . I to komunisti i komunistièka
omladina nijesu radili samo u Bjelopovliæe, nego po èitavoj Crnoj Gori, širi se

6

ta propaganda u narod. Tih nekoliko mjeseci narod je bio na jade od komunistièke
prièe kako je Hitler najbliži komunistima. A Beograd nagrðen, pola Srbije u
ropstvu, da te dragi Bog saèuva!
A pogledaj danas, poslije 55 godina dolazim u Jugoslaviju, i èujem da smo svi bili
saradnici Hitlera , svi sem komunista ! Budi sad pametan, moj sinovèe, da ne
možeš doæi u otaxbinu pola vijeka, a borio se protiv fašista, na strani
saveznika, jer te komunisti proglasili izdajnikom, a oni imali sve pobiti za
Hitlera i Njemaèku, jer su im tada saveznici bili u sistemu “trulog kapitalizma”.
Ta prièa komunistièke omladine i studeneta strašno je nervirala srpske
nacionaliste i naše stare komite, koji su se okupljali u kuæi popa Ljuba i Sava
Jovoviæa.
Slušao sam te razgovore i posebno mi je bilo žao Neška Bajova Jovoviæa, èuvenog
komite. On je sve to primao srcu. Od tih razgovora je patio i bio ogorèen na
komunistièku izdaju, jer je bio veliki srpski nacionalista i nije volio Njemce.
Komunistièke hvalopojke su trajale sve dok Hitler nije napao na Rusiju. Od
tada komunisti poèinju novu prièu: Hitler je sad zloèinac a saveznici nijesu
više iz “trulog kapitalistièkog sistema”.
Ni sa komunistima, ni sa Milosavom
Kad je Njemaèka napala na Rusiju komunisti su bili zateèeni. Tih dana
vodile su se velike rasprave i polemike u kuæi popa Ljuba. Tu su se žestoko
prepirali, sa jedne strane stric Savo i pop Ljubo, a sa druge èuveni komunista
Boško Tonkoviæ, koji je bio doseljenik sa Kosova, a nekada se prezivao Brajoviæ.
Meðu komunistama su se izdvajali sinovi Marka Miletina Jovoviæ - Stanoje
i Mališa. Bili su dobri govornici, a dobro su igrali i fudbal, i bili su
popularni u narodu. Stanoje je znao i lijepo da pjeva, a bio je kasnije i sposoban
oficir.
Ja sam volio moje strièeve, ali sam volio i Boška Tonkoviæa, valjda što je došao
kao izbjeglica sa Kosova, pa mi ga je nešto bilo žao.
Sjeæam se kao da je bilo juèe. Julski dan, èujemo - vode se velike borbe Rusa
sa Hitlerom. Komunisti sazovu zbor na Glavièici, na imanju uèitelja Živka
Šutova Brajoviæa. Došli svi, i komunisti i nacionalisti. U ime komunista prvi
je govorio Milosav Babiæ, gimnazijalac, koji se predstavljao kao politièki
komesar za Bjelopavliæe. Izvinjava se nacionalistima i kaže:
“Bili ste u pravu kada ste napadali Hitlera i ja se izvinjavam zbog svojih
stavova koje sam izrekao prema majci Rusiji.”
“Drugovi, budimo složni, ne treba da dozvolimo da doðe do podjela, nego da
svi budemo zajedno i složni”, tim rijeèima završio je svoj govor. Onda se javio za
rijeè uèitelj Savo Jovoviæ.
“Ja sam za borbu bio i u prvom ratu i u ovom ratu æu da se borim, ali nikada pod
rukovodstvom Komunistièke partije, a još manje pod rukovodstvom sina Radoslava
Babiæa - Milosava! ”
Ne samo što neæe sa komunistima, nego neæe sa Milosavom Babiæem!
Kad su se razišli, na jednu stranu komunisti, a na drugu nacionalisti, ja
sam otišao do kuæe popa Ljuba i strica Sava.
Savu sam rekao da mu je govor neumjesan. On mi odgovori kao iz topa:
“Kako neumjesno, ja sam za to da kažem što mislim, kako da mi sin Radoslava
Babiæa bude komandant !”
Ne vredi ga nagovarati.
Ispred kuæe èeka me Boško Tonkoviæ. Da ga otpratim do Nikole Tomièina
Jovoviæa, tu je stanovao.

7

Boško me je moli da ja objasnim komunistièkim studentima, koji nijesu
služili vojsku, kako se rukuje puškom i kako se puca.
Vidio sam da se spremaju jadi i nesreæa.
Kako puca metak
Veæ sutradan Boško okupi jednu grupu mladih komunista i pozove me da im
prièam o naoružanju, o vojsci, o ratu. Tada sam vidio da su komunisti znali šta
hoæe! Nijesu imali uporišta u narodu niti su ih ljudi puno cijenili, ali bili su
agresivni i dobro organizovani.
Mene je bilo sramota koliko ništa nisu znali, ali sam ipak pristao da ih
obuèavam. Oni su me cijenili, jer im je Boško Tonkoviæ prièao o meni kao mladom
èovjeku koji je oficir i koji im može dosta pokazati. Komunisti su bili jako
odgovorni i disciplinovani i sa njima je bio lako raditi, iako su bile velike
neznalice. Prvo me pitaju zašto i kako puca metak! Ja prièam, a oni slušaju, svi
se u uvo pretvorili. Sjeæam se kako je slušao Boško Tonkoviæ. Ništa nije znao, a
u mene je gledao kao u Boga, bio mi smiješan jer ništa nije mogao da shvati, a
imao je više od trideset godina.
I kad bi završili sa prièom, Boško bi me pozvao na stranu i ponovo
tražio da mu objasnim kako se puca, nišani.
Kad bi završili sa nastavom išli bi kod mojih strièeva i braæe koji su
bili srpski nacionalisti i ugledni ljudi, njih sedamnaest je bilo sa završenim
fakultetima. Meðu njima je bilo uèitelja, popova, pofesora, pukovnika,
generalštabskih oficira, pravnika.
Kad bi se sastali komunisti i nacionalisti rasprave su bile žestoke, a
bilo je i teških svaða. Ustvari, sve te rasprave i svaðe su voðene samo iz jednog
razloga - ko æe biti voða pokreta otpora protiv Njemaca i Italijana. Komunisti su
vješto navodili prièu na svoju stranu i samo su gledali kako bi privoljeli
nacionaliste da stanu pod njihovu komandu, pa da konaèno dobiju za sebe podršku
uglednih ljudi, a kroz to i naroda.
Meðutim, ni nacionalisti nisu bili baš naivni. Bili su ponosni i èasni ljudi,
koji su duboko poštovali vjeru, tradiciju, obièaje. I tada sam imao osjeæaj da bi
radije poginuli nego dozvolili da neko mlati sa njima i da ih vode ljudi koji ne
uživaju ugled u narodu i koji su iz “tankih” porodica sa kojima je bilo nepoželjno
oroðavati se - pa gde sad da poslednji postanu prvi!
Kod nacionalista tog doba je bilo i reda i poredka i to su bili pravi Srbi,
koji kad daju rijeè tu rijeè i drže. Za razliku od njih, komunisti, barem ovi naši,
samo su gledali da ulove nešto u mutnom i na brzinu.
Tako su prolazili dani, ali ni jedan nije prošao bez da se ne sakupe
komunisti i nacionalisti i da prièaju ko bi mogao da vodi pokret otpora.
Dogovora nije bilo, a svi razgovori su se ugavnom završavali kad bi Savo Jovoviæ
ustao i rekao popu Ljubu :
“Idemo oèe, neæe me voditi komunisti i Milosav Babiæ, pa kad ne bih bio
živ!”
Šta je Jugoslavija dala Crnoj Gori
Kao i sve stvari u životu i rasprave i svaðe se iscrpe i završe. Došli
smo do toga da izaberemo komanadanta Kosiæke èete. Saglasili se i komunisti i
nacionalisti da treba izabrati èovjeka koji æe biti komandant svima.

8

Tada nikome ni u snu nije padalo na pamet da æemo se dijeliti na èetnike i
partizane. Tad si bio ili komunista ili nacionalista, ali smo bili jedinstveni
da se brani Otaxbina.
Na skupu se odluèi da se za komandanta izabere najstariji po èinu. To bio
oficir kraljevske vojske, major Petko Jovoviæ, brat Jakše i Marka Jovoviæa, koji
su bili ugledni ljudi, uèitelji i veliki nacionalisti.
Nakon tog izbora nacionalisti su bili zadovoljni, ali komunisti nijesu
mirovali. Stalno su išli po kuæama, propagirali komunistièku ideologiju i
organizovali svoje partijske æelije.
Jednog dana pozove me Boško Tonkoviæ na razgovor i ponudi mi da uðem u
Partiju i da obuèavam komuniste za ratovanje. Ja malo zastanem. Znam Boška, dobar
je èovjek. Mislim: zajedno smo svi, i nacionalisti i komunisti. A moj otac i
strièevi su èuvene komite iz prvog rata. Znaju ratovat. Odluèim da poðem sa
komunistima i da te mlade ljude obuèim ratnoj vještini. I ja bio mlad, ali sam
završio vojnu školu.
Kad sam pristao, Boškovoj sreæi nije bilo kraja. Odmah smo poèeli da
planiramo neke akcije, obuku, skupove.
Na skupovima komunista, na koje me je vodio Boško, najviše mi je smetala
prièa nekog inžinjera, koji je ko papagaj ponavljao da tadašnja Kraljevina
Jugoslavija ništa nije dala Crnoj Gori.
“Obeæavali su nam puteve, pred izbore, poslije izbora opet ništa”, tako je
govorio i nastvljao vièuæi : “Podigli škole za èetiri razreda, ni seljak ni
intelektualac, jednom rijeèju, nas u Crnoj Gori prave èistim proleterima”.
Sa Boškom sam se družio i bio mi je drag èovjek, ali sa ostalima nisam
volio dugo da budem. Smetalo mi je koliko ti komunisti napadaju vlast i koliko im
sve ništa ne valja.
Kako sam postao skojevac.
Jednog dana, komunisti mi saopšte da sam na predlog Boška Tonkoviæa
postao skojevac. Iskreno da kažem, ja tada nisam znao šta je to SKOJ. Kada su me
primili, kazali su mi i to da ja, kao mlad skojevac, ne smem nikome da govorim o
našoj organizaciji i njenim zadacima. A kad su mi rekli da ništa o SKOJ-u ne
govorimo majci, ocu i popu, kad poðem u Crkvu, ja sam se skamenio i mislio: “Gdje
sam ja ovo primljen, kukala mi crna kukavica”.
Kad su mi to rekli, i ne samo meni nego svima koje su primili, ja dignem
ruku i tražim rijeè , hoæu da im ja nešto kažem. Samo što podigoh ruku, kad me
Boško gurnu i veli:
“Šta æeš ti da prièaš? ”
“Pa da ih pitam kako majki i popu Ljubu da ne smijem ništa reæi i ništa
povjeriti, pa kome æu se povjeriti, ako neæu majki i popu, tako su me vaspitavali?”
Ustade Boško i kaže onom komunisti:
“Druže, on je primljen na moj predlog i ja æu govoriti umjesto njega!”
I Boško nešto smrsi, ja nijesam ni govorio, nego slušao dok se sastanak
nije završio. Kad smo otišli sa sastanka Boško mi udari u prièu kako ja treba da
se ponašam kad postanem èlan Partije.
“Ma, ne interesuje mene to, Boško, nego ti meni reci šta je to skojevac? ”,
prekinem ga ja u po prièe.
“To ti je Savez komunistièke omladine Jugoslavije, koji æe da se bori
protiv okupatora i fašizma i mi smo njegovi pripadnici i borci! ”
Idemo mi dalje, ali mene golica po glavi ono da ne smijem ništa prièati
majci i popu Ljubu. Malo se smislim, pa pitam.
9

” Boško, nijesi mi odgovorio zašto ja o SKOJ-u ne smijem da prièam majki i
popu Ljubu? ”.
Boško me pogleda i kao da je jedva èekao to pitanje, poèe da mi objašnjava
ovim rijeèima:
“Ja vidim ,Blagoje, da ti mnogo voliš popa Ljuba. ”
“ Taèno, ja ga volim i nikad ne bih mogao ništa pred njim sakriti. Ni pred
majkom ! ”
“Slušaj Blagoje”, objašnjava meni Boško, “ ako mi tebi kažemo da ubiješ
nekog narodnog neprijatelja i ako ti to kažeš popu Ljubu, on æe ti kazati da je to
grijeh i da to ne smiješ da uradiš, a to je demoralisanje i tebe i naših boraca !
Isto tako, ako kažeš majci, majka æe ti reæi: nemoj moj sine, ima i on majku koja
æe za njim da plaèe, kao što bih ja plakala da tebe neko ubije, Blagoje, nemoj sine
ubit nikog ko je Srbin i srpskoga roda! ”
“Tako je, Boško”, složim se ja.
“Eto, zbog toga ti kažem da nikome ne govoriš šta radimo i šta
planiramo”, veli Boško.
Hteo sam još nešto da kažem, ali on promeni temu.
Majori švercuju, skojevci komanduju
Jednog dana me pozovu. Direktiva je da se skine major Petko Jovoviæ sa
mesta komandira Kosièke èete i da predlože - mene. Pitam - kako to, pa ja sam samo
bio vojnik, a poslije toga niži oficir, kako ja da komandujem jednom majoru,
jednom visokom oficiru? To je sramota i ja to neæu da prihvatim!
Kad doðem kuæi ja to kažem ocu. On me sasluša i kaže :
“Idemo kod Petka! ”
Kad smo došli kažem kažem mu : striko Petko, komunisti traže to i to, a ja
lud ne bih pristao da budem komandir i da tebe smijene. A on, kao iz topa:
“Ti to treba da prihvatiš! Tako æemo znati šta komunisti misle. A meni je
dosta svega! Stalno mi prigovaraju kako je nama, kraljevskim oficirima, dobro, a
ja nemam, sa ženom i dvoje djece, od èega da živim ! ”
Major Petko je, na leðima, u nekoj torbi, nosio duvan i od tog šverca
hranio porodicu.
Uporno sam odbijao Petkov predlog, ali moj otac presudi :
“Ti pristani, ako ti komunisti ponude!”
Poslije nekoliko dana doðu komunisti i traže da ja pristanem, jer kako oni
rekoše, “hoæemo mladog èovjeka, okretnog i sposobnog”. I tako ti ja, negdje u jesen
1941, postanem komandir Kosiæke èete.
Odmah smo ušli u neke manje borbe. Poslije tih borbi, jedan dan mi priðe
Boško Tonkoviæ i kaže:
“Ti si mlad i pred tobom je lijepa buduænost ! ”
I poèe prièu kako jugoslovenski oficiri, na èelu sa Arsom Jovanoviæem,
spremaju jednu bitku i kako komunisti planiraju da oslobode jedan grad .
Boško me je pitao da li bih ja išao na Pljavlja, jer bi, kako on reèe, to
bilo dobro za mene.
Pristanem da idem, ali samo kao obièan vojnik.
Komesari i kamenoresci
Za bitku na Pljevljima prijavio se veliki broj dobrovoljaca.
Kažem ocu da idem na Pljevlja, a on:
“Pa trebalo je da me pitaš, Blagoje, sine!”

10

Ja komandir, a da pitam oca !
Tih dana priprema, poðemo otac i ja na imanje, pod Glavice. Poslove je
tamo nadgledao Pero Begoviæ, naš kum.
Kad pokosimo imanje, livade smo davali da na njima pasu krave Ðura
Èagoroviæa i njegovog strica Stanka, koji su bili èuveni kamenoresci. Otac je
unaprijed platio Ðuru Èagoroviæu da pravi spomenik mome djedu.
“Dobro, Ðuro”, kaže moj otac, ”ti pušti krave na livadu, ali mi nijesi
uradio onaj spomenik sa sabljom !”
Ðuro mu reèe da je spomenik napravljen i da je kod kuæe Mirka Begoviæa i
poslaæu ti sjutra ili prekosjutra prvim kolima, a ostale djelove, krst i drugo,
kasnije.
“Molim te uradi to, jer hoæu da Lazar vidi kako æe to izgledati i da zna za
života da mu je napravljen spomenik”.
Profesor Miloš Jovoviæ je tražio da na Lazarev spomenik napiše neke
stihove. Ðuro nas ubjeðuje kako æe i krst i pokrov sa sabljom Lazarevom bit gotov
za dan-dva.
Nijesmo znali da æe nam spomenik uskoro biti potreban.
Onda pita idem li ja na Pljevlja, govoreæi kako je on veliki komunista.
Hvalio se mom ocu, Jovanu Lazarevu, starom komiti:
”Ja nijesam služio vojsku, a odreðen sam za politièkog komesara
Bjelopavliæke èete !”
I kad je nahvalio sebe, pita Ðuro mog oca da mu kaže nešto o ratovanju, jer,
kako on reèe, “nema pojma o ratu”.
“Ðuro, sve æu ti reæi, ali i ja bih volio da poðem na ta Pljevalja, da pratim
sina! ” kaže moj otac Ðuru, kamenorescu i komesaru.
Kad Crnogorac strelja Crnogorca
Tako je i bilo. Jednog dana krenu vojska iz Bjelopavliæa na Pljevlja.
Kad smo došli na Njegovuðe prvi put sam vidio da komunisti ubiju nekoga
svoga.
Doveli su dva èovjeka koji su, navodno, izdali Partiju i treba da budu strijeljani.
Èitala se ta naredba i meni to onda nije bilo normalno: kako zbog Partije da
ubiješ èovjeka, zar sad nije borba protiv okupatora, fašista, Hitlera?
Jedan od njih dvojice nije bio vezan, mogao je i pobjeæi, jer ljudi nijesu
htjeli da pucaju zbog Partije. Na kraju ih strijeljaše i prvi put vidjeh kako
Crnogorac ubi Crnogorca. Zbog partije.
Sledeæa noæ je bila hladna, bila je velika zima i dva-tri mladiæa padoše
mrtva od hladnoæe. Naiðe ljekar i svima kaže kako moramo, kad stojimo u mjestu, da
tupkamo kako bi krv cirkulisala. To je bilo tako strašno: gledam kako èovjek pada
mrtav, od mraza.
Preko Tare smo prešli, noæu, u neke planine. Tu smo preko dana odmarali, kad
naiðoše avioni, veæ su Talijani saznali da mi idemo. A kako ne bi znali kad se
akcija spremala tri mjeseca, a i špijuna je bilo koliko hoæeš. Ti avioni su samo
prošli i nijesu na nas bacali bombe. Iduæe noæi smo bili u blizini Pljavalja.
Naša borba zahtijeva kad se gine da se pjeva
Reèeno nam je bilo da u šest sati ujutro treba da budemo budni da
napadnemo na sva utvrðenja. Bjelopavliæi su napadali na Veliki i Mali
Bogiševac, a do nas je bio Lovæenski odred, sa Pekom Dapèeviæem, kao najveæi
trebalo je da pazi na izlaz iz grada.
11

Te noæi nam kažu da treba da se nauèi neka pjesma, za koju nijesam znao šta znaèi
dok nijesam otišao u Italiju 1943. To je bila pjesma “Bandijera rosa”. Na
italijanskom.
Rano izjutra poèinjemo napad i tada, dok presijecamo žice, trebalo je da pjevamo
“avanti populi, avanti rosa, bandijara rosa, bandijera rosa...” i da napadamo na
utvrða.
Prije napada pita komandir ko æe dobrovoljno da se prijavi za bobmaša, koji æe
iæi prvi i kidati bodljikavu žicu. Ja se prijavim. Odmah su mi dali makaza za
kidanje žice i rekli da neprijatelj može da puca na nas, ali mi ne smijemo na njih
ni jedan metak da opalimo.
Kad sam se prijavio, moj otac Jovan, stari komita, krene da se prijavi mjesto mene
i pita Ðura Èagoroviæa, ali oni ne daju, nego kažu “pusti njega Jovane, on je
mlaði”.
Pored mene se prijavio i Ilija Dragoviæ, mislim da je bio uèitelj. Prijavo se i
neki Škeroviæ, koji je bio narednik u Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci, ali je bio
izbaèen, jer je bio komunista.
Meni Ðuro Èagoroviæ saopštava, u prisustvu komandira èete Ilije
Dragoviæa - kad sam se javio za èetnika da budem i vodnik tog bombaškog odeljenja.
Pristanem ja na to, mlad, željan dokazivanja i ratovanja, tada mi je bilo drago što
toliko povjerenja imaju u mene.
Krenemo mi noæu, ali smo imali veoma slabe lampe. Kad smo se približili
neprijateljskim položajima poèeli smo da sjeèemo žicu. Italijani su nas izgleda
èuli i poèeli da pucaju i ranili nam nekoliko boraca, ali na sreæu niko nije
poginuo. Kad smo presjekli žice prošli smo naprijed, blizu bunkera, i bacili
bombe. Na položajima Malog i Velikog Bogiševca Italijani su se predali.
O mom uèešæu na Pljevljima, prièao sam i Momu Vuèekoviæu, koji je bio
ambasador u Argentini, a on se èudi, otkud ja, èetnik, da sam bio na Pljevlja, pa
kaže: “ I ja sam, Blagoje, bio tamo”. Dakle, bili smo ratni drugovi. I sad on
ambasador, a ja emigrant, on heroj, ja “ izdajnik naroda”.
Mi smo prošli Bogiševac, i Mali i Veliki, na drugim mjestima je bilo
mnogo mrtvih u redovima partizana, ali u Bjelopavliækoj brigadi nije bilo
mrtvih, ali je bilo nekoliko ranjenih.
Sjutradan, Lovæenski odred prvi uðe u grad Pljavlja, ali onda krenu
Italijani tenkovima i nagrde ih.
A, nije fino o tome prièati sada, ali ništa ne bi bilo da su slušali
oficire kraljevske vojske, koji su isplanirali dobru akiju, ali hoæe Crnogorci da
se dokažu, pa onda - izgini bez potrebe!
Nakon kontranapada Italijana morali smo da odstupamo.
Moša Pijade krka mlijeko i kaèamak
Kad smo odstupali došli smo do Žabljaka. Na Žabljaku nas susrete Moša
Pijade i sa njim Marko Saviæeviæ, kojeg su ubili komunisti, kad smo mi otišli.
Marko Saviæeviæ je bio veliki èovjek i veliki govornik, zato su ga ubili, smetao
je budalama nepismenim.
Moša je poznavao mog oca Jova Lazareva, a sjetio se i mene. Moša je dobro upoznao
sve naše obièaje, dok je obilazio Crnu Goru. Mi kad smo došli, on, za jednim
stolom, jeo je samo kaèamak i mlijeko. Da li je poslije, da ne vidi niko, jeo i meso
ili nešto drugo ne znam, ali pred vojskom je jeo samo kaèamak i mlijeko.
Moša kaže mom ocu i meni da mi ostanemo na Žabljak.
”Ja vas trebam i vi treba da ostanete odvje”, kaže Moša, koga su Crnogorci
zvali - Mašo.

12

“Mašo”, reèe mu moj otac, ” Vi rekoste da kod nas ima nereda i da su
Talijani krenuli na Bjelopavliæe, onda me treba narod i tamo!.”
Mošo - Mašo pita mene da ostanem.
Kažem Moši da i ja idem sa ocem.
Boško Tonkoviæ mi ne da da idem, ali ja kažem:
“Moram sa ocem, tako mi je rekao. Moram oca da slušam! ”
Onda hoæe i Boško sa nama. Tada ustane Moša Pijade, imao je tada bijelu
bradu, ufati bradu, malo zastade. Gleda.
Održa govor i na kraju, s obzirom da je veæina bila za povratak kuæama,
kaže da niko ko je èlan Komunistièke partije ne smije da se vrati.
“Ko bude pomislio da se vrati kuæi, završiæe kao i ona dvojica što su
ubijena na Njegovuðe! ”.
Tada se ja i Boško, moj nerazdvojni prijatelj, prvi put razdvojismo.
Ta streljanja, te pretnje Moše - Maše... Bio sam zabrinut, vidim da stvari
kreæu po zlu putu, a opet, nekako mi teško da sam sebi priznam to što vidim. Ja
sam se, pod uslovom i uz èvrsta obeæanja da neæe biti bratoubistava, primio za
komandira Kosiæke èete. A ovo kako je poèelo...
Kod Ivana Milutinoviæa u Piperima
Sa Pljevalja i Žabljaka vratimo se u Kosiæ.
Jednog dana kaže mi Milosav Babiæ, koji je bio politièki komesar èete, da
idemo negdje u Moraèu, da idemo u neku borbu, ustvari da presretemo neku veliku
kolonu kamiona, talijanskih, koji su za Podgoricu vozili hranu, odjeæu i još neku
robu.
Ta akcija nije bila teška, cestu smo razvalili, na neka mjesta smo dovukli
kamenje. Kamioni su stali, mi zapucali, ali nijesmo nikoga ubili. Svi su se
predali .
Mi smo robu sa kamiona noæu nosili. Dolazio je veliki narod i vojska da
nose, ja ni danas ne znam od kuda je došlo toliko naroda, a kad smo kretali u
akciju nigdje nikoga.
Kad sam došao iz te akcije kažu mi da moram odmah da se javim Ivanu
Milutinoviæu u Kopilje, u Pipere. On je bio komandant Zetskih odreda.
Kad sam krenuo otac mi kaže:
“Èuvaj se, Blagoje i ne trèi da uvjek budeš prvi i bombaš, neka nekada neko
bude prije tebe, a ne ti uvjek prvi”.
Kad smo došli u Kopilje, lièno nas primi taj Ivan Milutinoviæ. Mislim da
je tada imao negdje oko èetrdeset godina. Sjeæam se, bio je zdrav, širok u prsima.
Odmah nam reèe:
“Dobro, vi æete da idete i da se prijavite, tamo, na Moraèu !”
Èujem kako neko kaže da treba da idemo da se napadne major Ðorðe Lašiæ,
koji je sa Bajom Stanišiæem prvi digao ustanak protiv neprijatalja u Vasojeviæe,
pa se poslije spuštio u Moraèu.
Neki njihov, tada poznati komunista, priðe mi i kaže:
“Jovoviæu, izgleda da mi idemo na naše, na braæu.”
”Nikada”, kažem ja.
“Nikada neæu otiæi u bratoubilaèku borbu”, a on samo klima glavom.
Obešen nad Moraèom
Treba da preðemo Moraèu. Daju nam neke dvije žice. Šta s njima ? Da se
držimo za razapetu sajlu, iznad ponora, i tako preðemo na drugu obalu. Pr
13

preðe jedan èovjek. Ja to posmatram... Veliki vjetar, zima. Daju mi rukavice, kožne
i krenem ... Ponor, dole pjeni Moraèa, ja sa rancem, sa puškomitraljezom... Kad sam
došao na pola Moraèe, pomislim - mogu li ja to ? Vidim, neæu izdržati do kraja.
Skupim poslednje snage i nekako...
Kad, na drugoj obali, opet onaj komunista uz mene i kaže:
“Nemoj tako drsko da govoriš, da neæeš iæi u bratoubilaèki rat !”
Kad smo došli do odredišta ja kažem:
“Drugovi, treba da znamo gdje idemo, što napadamo ”.
Neko reèe - èekajte, doæi æe komandant. Doðe komandant i kaže - neæe se
napadati.
A onaj, samo mi ponavlja:
”Ne pominji to, Jovoviæu, da neæeš dozvoliti da se bijemo sa braæom. Biæe
bolje za tebe!”
Ðorðe Lašiæ je bio u akademiji kod moga strica Steva Jovoviæa, u najboljoj
klasi i prvi meðu završenim pitomcima. Nijesam mogao vjerovati da mi treba da
idemo da se bijemo sa takvim Srbinom i junakom...
Ali, bratoubilaèki rat je veæ poèinjao. U mom selu, Kosovom Lugu, prve
žrtve biæe major Petko Jovoviæ, brat njegov, uèitelj Marko (sin mu je sad oèni
ljekar) i Boško.
Petokraka dobra donijet neæe
Kada smo se javili na Kopilje kažu nam da idemo kuæi. Vratim se u Kosiæ.
Tada veæ poèinju da se vode borbe sa Talijanima koji su navaljivali da proðu u
Danilovgrad i dalje za Nikšiæ. Mene su odredili da idem na teren i to mi kaže
Mida, velika komunistkinja, da je bila muško bila bi komunistièki general. Veli
Mida - ideš na Ržište.
Sjeæam se, na Ržištu, dolazi jedan u šinjelu jugoslovenskog oficira,
prilazi mi i kaže:
“Mladiæu, gde je ovde Blagoje Jovoviæ ?”
“Ko ste vi ? ”
“Mladiæu, nemoj da si drzak, samo mi pokaži gde je Jovoviæ .”
“Ja sam Blagoje Jovoviæ !”
“Ti si sin Jova Lazareva! ”, promeni èovek ton. “Tako mlad èovjek... Mene su
uputili kod vas na položaj .”
Bilo mi je malo neprijato, sve stari ljudi od mene, ja da im komandujem. On
je bio rezervni oficir i uèitelj.
“Ja sam Vojislav - Vojko Šaranoviæ ”, pretstavi mi se.
Sjednemo sa strane. Ja ga pitam :
“Šta ti se èini, Vojko, kako æe ovo biti ?”
Vojko gleda pa kaže:
“Petokrake, petokrake... to nas neæe nigdje odvesti...a ja sam došao kod
tebe, zlo vrijeme orla naæeralo da zimuje meðu kokoškama.”
Tada zapjevamo pjesmu :
U našemu malom srezu,
Nema popa za jerezu,
Nako jednog popa Ljuba,
Izjela mu bradu guba...
Vojko i moj pop Ljubo družili su se iako su bili politièki protivnici, i
Vojko je tom pesmom uvek zaèikavao popa Ljubu, koji je bio radikal.

14

Ubiti popa i uèitelja
Pola èete ostalo je u selu da brani narod od Italijana, a pola je išlo na
Ržišta. Ja sam bio komandir jedne grupe, a Bako Jugoviæ Brajoviæ druge.
Jednog dana, kada sam zamijenio Baka, kaže mi Milosav Babiæ da treba da se
ubiju, na položaju, uèitelj Savo Jovoviæ, pop Ljubo Jovoviæ, Neško Bajov Jovoviæ.
Savo i Neško bili komite i junaci, a pop Ljubo ugledan nacionalista. Komunisti
su ih poštovali, ali su ih i mrzeli, ali da planiraju ubistvo, to me iznenadilo.
Pobunim se protiv toga.
“Vi ste rekli da se nikada neæe dozvoliti bratoubilaèki rat, to je i bio
uslov da se ja prihvatim da budem komandir Kosiæke èete. Pa neæemo tako!”
Milosav me pogleda pa kaže, sve se smeškajuæi :
“Pravimo im time veliku èast !”
“Èast, da ih ubijemo ? ”
“Pa reæi æemo da su poginuli od Talijana !”, nastavlja Milosav Babiæ.
“Ja neæu !”
“Kako neæeš ? ”
“Ja neæu da ih ubijem, neka ih ubije Bako, ja zaista neæu !”, kažem Milosavu.
Poslije saznam da to nije htio da uradi ni Bako.
No, jednog dana ti dolazi Milosav Babiæ. Traži me kod kuæe mog pratioca
Svetozara Filipoviæa zvanog Cvejo. Kako mene nije bilo ostavi poruku da za
narednu noæ obezbijedim dobru stražu, jer æe nas navodno napasti Italijani. Još
mi ostavi poruku da na straži treba da budu trojica i da ih redovno svu noæ
obilazim. Cvejo mi da to pismo od Milosava Babiæa, a ja ga pokažem ocu Jovu i on
kaže:
“Dobro, idem ja na stražu ! ”
Kuku Savo, brate
Pošaljem s ocem strica, i Dušana Jankova, i Sava Ðuroviæa, jednog mnogo
dobrog i poštenog èovjeka. Bilo mi malo nezgodno da nareðujem ocu i stricu, jer su
stariji od mene, ali me oni poslušaju i poðu na stražu na Lazine, pred kuæu Petra
Simonoviæa.
Ja sa Cvejom u jedno doba poðem da ih obiðem. Kako smo išli, èujemo
pucnjavu. Šta je to? Požurujem Cveja. Doðemo tamo i kaže mi otac:
“Sve mi se èini da su komunisti ubili Sava i popa Ljuba, jer se puca iz
pravca njihove kuæe”.
Hoæu odmah da provjerimo i kažem Cveju da ide sa jedne strane kanala, ja s
druge, doðemo do kuæe Špira Tunjova Lakiæa, velikog junaka.
I èujemo kako žene kukaju i vièu:
“Kuku, Savo, brate ! ”
Mi smo na dvadeset, trideset metara i slušamo.
Vratim se ocu i kažem mu:
“Ubili su uèitelja Sava Jovoviæa, brata popa Ljuba ! ”
Otac nešto opsova, onda opsova komuniste. Baci pušku, i poðe da vidi šta
se desilo.
Kako da ne odem stricu na sahranu
Sava su ubili na prevaru i podlo. Prvo su ga pozvali u štab bataljona na
razgovora. On je otišao da se javi. Kad su mu rekli da ide u Glavni štab, to je bio
siguran znak da æe biti ubijen. Savo je to znao, govorio im je da je star i da ne
5

može da ide noæu i da æe poæi ujtro. Meðutim, komunisti su navaljivali i morao je
poæi.
Savo se obukao, i uzeo pištolj, jer je znao šta ga èeka, ali je izgleda
vjerovao da æe barem nekog od njih ubiti i zamijeniti se.
Krenuli iz kuæe, onaj Tomaševiæ i dvojica komunista idu za njim. Kad su
došli negdje kod kuæe Špira Tunjova Lakiæa, naiðu na vodu, potok nadošao. Kažu
Savi da prvo on preskoèi.
”Ti znaš ove staze, uèitelju, pa ti kreni napred”, kaže mu je Tomaševiæ. A
ona dvojica stoje iza njega, smrkli se, æute.
Kad je Savo krenuo da preskaèe potok, Tomaševiæ je pucao. I ubio ga, tu, u
potoku, s leða.
To je poslije, kad je pobjegao od komunista, prièao ovaj Tomaševiæ, sve kako
je bilo.
Tog jutra kada su ubili Sava, u našu kuæu doðe Milosav Babiæ i veli:
“Blagoje jedna dobra stvar za tebe, ti si odreðen od Glavnog štaba da budeš
komandir jedne èete i da idete na Baja Stanišiæa, koji se pod Ostrog digao na
oružje, kad je èuo da komunisti ubijaju nacionaliste .”
“Ja to nikada neæu prihvatiti, meni je Bajo Stanišiæ bio komandant Škole
u Bileæi i ja da pucam na njega neæu! ”
“Kako neæeš? To je direktiva!”
“Ni na njega, ni na jednog Srbina!”
On me gleda, a ja mu još kažem:
“Meni nije èast da me Glavni štab šalje da pucam na Baja Stanišiæa. Ja na
to nikada neæu pristati. Neæu da pucam na brata i komandanta.”
Milisav Babiæ pravi se kao da me ne èuje i kaže mi još kako je Glavni štab
zabranio da Savu idem na sahranu.
“Kako da ne idem stricu na sahranu”, kažem ja, a Milosav æe:
“Reci i ocu Jovu da ni on ne smije iæi na sahranu !”
“Ako imaš kuraž ti mu to kaži, ali malo razmisli prije nego što mu to
kažeš !”
Onako ljut uðem u kuæu. Kad, malo poslije toga, doðu komunisti i traže mi
mitraljez. Ne dam, jer sam ga sam zarobio od Italijana!
“Nijesu mi ga dali komunisti ”, kažem ja njima.
Ali komunisti, ko komunisti, navalili da uzmu mitraljez, kao u ratu nema
liène svojine oružja, i ja što æu, popuštim i dam mitraljez.
Poslije toga mi doðe sestrièna od popa Ljuba. Pita me što da radi pop i
mogu li mu ja što pomoæi.
Ja im kažem da æe na sahranu Savu doæi komunisti i reæi: “Pope, u ime
Komunistièke partije lišen si slobode!” A ako se ne preda oni æe pucati i ubiti
ga.
Poslije je došao moj otac. Pita kako da pomognemo popu Ljubu. Da mu pomognemo ?
Kako? Ja samo mogu da mu pomognem da ga pratim do Danilovgrada. Jedino što mogu
da uradim je da ja idem pored ceste i da ga pratim do Danilovgrada, da mu što ne
bude. Kako me svi poznaju mogu da pomognem, ako naiðe neka komunistièka straža.
Dan je veæ bio svanuo, pop Ljubo je krenuo i meni javio pismom da mu ne
trebam, jer je on riješio da ide sam cestom, bez pratnje, za Danilovgrad.
Pet grobova u Jovoviæima
Bila je sahrana Savu, moj otac je pozvao mnoge prijatelje. Nakon te sahrane,
nekoliko dana kasnije, komunisti su ubili jednu kompletnu porodicu Jovoviæa, oca

16

i tri sina. Kad je to èuo, moj ðed je doživio srèani udar. Nije mogao da vjeruje da
je ubijen Ðuro Jovoviæ, i da su ubijena tri njegova sina, i to još kao izdajnici.
Partizani su prvo otišli da ubiju Ðurovog sina Nikolu. Noæu su mu došli
na vrata.
“Ko je? ”, pitao je on .
“Partizani”, odazvao se jedan od njih.
“Legli smo da spavamo, gdje sad da otvaram”, odgovorio je Nikola.
“Otvaraj ili bacamo bombu u kuæu!”, rekao je jedan od partizana.
Kada je Nikola prišao da otvori, partizani pucaju kroz vrata.
I ubiju ga. Njegova žena poène da vièe, onda partizani ubiju i nju.
Onda su otišli po Ðura, poveli njega i dva sina u Glavni štab.
Otud ih poveli do Keèine jame...
Kad je video da su mu ubili sinove i bacili ih u jamu, stari Ðuro sam je
skoèio za njima. U Keèinu jamu.
Oca, tri sina i snahu. Pobili. Sve.
Bila su to strašna vremena.
Ðed Lazar kad je to èuo, bio je van sebe i poèeo je da priziva mrtve, a po
vjerovanju onaj ko priziva mrtve, brzo umire. Ðed Lazar je iste noæi teško obolio
i pred jutro umro od bola zbog ubistva Ðura i njegovih sinova i snahe, posebno što
su ih partizani proglasili izrodima.
Moj otac, Jovo Lazarev, okupi nakoliko viðenih Jovoviæa, Brajoviæa,
Ðikniæa, prve komšije, barjaktara Jakšu Filipoviæa, Neška Bajova, koji je bio
èuveni komita... Svi ti ljudi su bili kod naše kuæe i oni pozovu i mene.
Bilo je tih dana strašno, jer se narod stravio od tih partizana na sve
strane, zbog njihovih zvjerskih zloèina. I mi riješimo da tražimo vezu sa Bajom
Stanišiæem.
Pitaju mene da li sam za to, ja kažem da jesam.
Smrt malog Vlade pod šljivom
Tog istog dana na nas su pucali Italijani, jedna od granata pala je iza
naše kuæe i ubila jednog moga brata od strica, Vlada Filipova Jovoviæa, djeèaka
od trinaest godina.
Takvu smrt nikada nijesam vidio. Vlado se naslonio na jednu šljivu sa knjigom u
ruci, izgleda da je èitao... I tako je i ostao. Zove ga majka da ide na veèeru, on
ništa.
“Vlado, Vlado !”
Mrtav.
Kad su mu došli blizu, vide da se veæ ukoèio.
Ubila ga talijanska granata koja je pala izmeðu dvije kuæe, jedan geler ga pogodio...
Ja sam taman stigao, bio preko Zete, u Glavnom štabu...I taman sam stigao da
mu kopam raku.
U Štabu sretnem Radomira Babiæa, brata od tetke moga oca. I on je bio u
Glavnom štabu ali mi nismo to ni znali, znali smo samo za Mošu i Ðilasa.
Radomir krupan èovjek, radio je u Podgorici, u direkciji za finansije. Kad sam ga
sreo nosio je neku èudnu, vuèju kapu.
Pita me kako da se sastane sa mojim ocem.
“Blagoje, šta ti misliš, kako ova situacija da se stiša, da se ovo malo
primiri ?”
Otkud ja znam.
I kaže mi, ali da nikom ne prièam, kako su se dogovarali da mene postave
za komandanta omladinskog bataljona.
17

“Bilo je i drugih predloga, ali hoæe tebe iako si mlad”.
Preko noæi smo sahranili malog Vlada. Sahranili su ga starci i žene.
Sjutradan su došli Italijani.
Ponovni susret sa svojim mitraljezom
Dok sam ja sa Cvejom kopao raku za grob Vladu, doðe neki èovjek i traži od
mene da idem u štab. Ja mu kažem - u redu, kad završim kopanje doæi æu. Ponovo
glas da se hitno javim. U tom dolazi Mida Brajoviæ, i njena sestra Olga Jovoviæ,
æerka uèitelja Živka Šutova.
Poðem sa Cvejom, ali mu nisam ništa rekao kuda idemo. Tada smo bili na
laði sa Bebom Brajoviæem, koji me mnogo volio. I ovaj uèitelj mi kaže “gdje si
najbolji Marniæu, najbolji Jovoviæu”. Kako sam bio stidljiv, meni je bilo malo
neprijatno što me toliko hvali. U tom nailazi Mišo koji mi kaže da su me negdje,
na važnom mjestu, spominjali, uz obeæanje da æe mi prièati. Mislim da je htio da
mi kaže kako je trebalo da budem postavljen za komandanta Crnogorskog
omladinskog bataljona. Èulo se veæ da to treba da bude veliki bataljon, u kome
svaki borac mora da ima automatsko oružje.
Doðemo u štab, a tamo mnogo oružja. Ja vidim svoj puškomitraljez. Gledam
okolo. Tamo stoji jedan stražar. Kažem Cveju da uzme oružja što više može.
“Zašto, pa to nije naše oružje !”
Ja mu kažem - poslije æu ti reæi, a sada uzimaj. Ja uzeo mitraljez i stavio ga
na rame. Kažem Cveju - uzimaj! Onaj tamo jedan mladiæ samo gleda, ne pita ništa.
Ja sam napunio dvije torbe municije i nisam mogao više. Cvejo je isto uzeo koliko
je mogao. Pokupljeno oružje smo odnijeli mojoj kuæi.
Kod kuæe smo imali malo hrane, a ja sam bio toliko umoran i gladan.
Kažem Cveji da ima u kuæi još pršute. Doðe majka, kažem joj da smo ja i
Cvejo gladni, a ona nam onda donese pršute, i sira, i hleba.
On za nas nije komesar
Kad je najeo, Cvejo ti zaspi. U tom me zove Jakša i veli:
“Nemoj roðaka da budiš!”
“Moram !”
“Neka mu saopšti tvoja majka da si ti otišao sa nama”, veli mi Jakša. To mi
sumnjivo. Pozovem majku i kažem joj da Cveja odmah probudi kad je poðem. Jakša mi
kaže da je došao da vidi i èuje šta je mislim o tome da budem komandant. Pitao
sam ga da mi kaže što misli Milosav Babiæ.
“Nema šta Milosav da misli”, odgovori Jakša.
“On je komesar !”
“On za nas nije komesar !”
Šta je sad ovo ?
Kad sam došao kod komunista, bilo je mnogo naroda. Mrak, jedan fenjer na
stolu. I kažu mi:
“Svi koji se osjeæaju komunisti moraju za 48 sati da preðu Zetu!”
I da se javimo Kosovolužanima da nas prevoze na drugu stranu rijeke.
“Šta je ovo, jesi li prièao sa Bakom, šta æemo ?” pita Cvejo, koji banu
iznenada.
“Ja odluèio da budem sa komesarom Milosavom Babiæem, rekao sam Baku i
Jakši, ali su mi rekli da on za njih nije komesar !”
“Tako znaèi, e onda i ja idem s tobom”, reèe Cvejo.
Smutnja na sve strane.

18

Bajo Stanišiæ, Relja Piletiæ i Jakov Jovoviæ
Poslije toga spreme se komunisti da idu sa vojskom na Baja Stanišiæa. Meni
to nije nikako išlo. Ja sam bio kao pijan kad sam èuo sam èuo šta spremaju. Da
idem da ubijam Srbe...
Jednog dana, mislim da je bio februar 1942. godine, ja riješim da poðem
kod Baja Stanišiæa, èujem da je u blizini Ostroga.
Kad smo se sreli pitao sam ga:
“Gospodine pukovnièe, sjeæate li se mene? ”
“Èiji ste vi sin?”, pitao me Bajo Stanišiæ.
Znao je mog oca a bio poznanik i sa mojim stricem koji je bio generalštabni
major u Beogradu.
“Jova Lazareva Jovoviæa”, kažem ja.
“Sjeæam se”, kaže Bajo.
Ja sam kod pukovnika Stanišiæa bio dvije godine u školi za obuku oficira
u Bileæi. Tamo sam bio pitomac antikolske škole u kojoj se uèilo o novim topovim
èeške proizvodnje, koji su tada bili moderni i dobri u borbi protiv tenkova.
Moj otac je u meðuvremenu izabran da bude komandir nacionalistièke èete
Kosiæke, koja se i prva organizovala, jer je on bio stari komita. Sve se bilo
izdelilo na nacionaliste i komuniste. Kada je oformljena nacionalistièka
Kosiæka èeta, stvorene su još neke èete od Zete do Sušice.
Tad je iz Podgorice došao kraljevski major Relja Piletiæ. Tražio je da se
obraèunamo sa komunistima, pa i sa djetetom, ako je crveno. I neki moji roðaci su
se pobunili, stvorila se gužva.
Tada sam prvi put vidio Jakova Jovoviæa. Plav, došao kolima, stao na kola
i govorio. Do tada nijesam znao da je Jakov bio dobar govornik. Održao je jedan
govor kojim je zaprepastio i majora Piletiæa.
“Gospodine majore, istog smo èina, ja ne dozvoljavam da Vi u mjestu gdje sam
roðen... da vièete na moje Kosovolužane”, rekao je Jakov Relji Piletiæu.
Nakon toga Jakov je bio predložen za komandanta bataljona.
Bajo Stanišiæ je bio komandant Bjelopavliæa i nakon kratkog vremena Baja
priznaju i Hercegovci, tako je Bajo bio komandant èitavog prostora od Cetinja,
Podgorice, Nikšiæa, a Jakov Jovoviæ komandant Bjelopavliæke brigade.
Tada sam vidio i popa Perišiæa, koji je bio vojvoda za Hercegovinu.
Kad sam došao kod Baja nijesam imao nikakav èin i položaj.
Glavu èuva brada
Tih dana komunisti su bili protjerani iz Crne Gore. Ta godina, 1942, bez
komunista, bila je dosta mirna.
Sledeæe, 1943, ja sam bio u Štabu Jakova Jovoviæa, u štabskoj èeti, gdje sam
bio vodnik. Poslije komandovanja u komunistièkim jedinicama, kod nacionalista
me jedva zapalo da budem vodnik.
Štabska èeta je bila naoružana automatskim oružjem i imala je strašnu
vatrenu moæ. Tu je bilo 30 ljudi, dobro naoružanih. Imali smo dosta bombi i neke
male minobacaèe, koje su nam dali Englezi.
1943. godine, pred samu kapitulaciju, Italijani uhapse Jakova Jovoviæa, u
Podgorici. To su mu namjestili “zelenaši”, oni su saraðivali sa Njemcima. I ta
Štabska èeta, u kojoj je bilo dosta Cetinjana - Jakov je bio oženjen Cetinjankom -
krenula je da ga oslobodi.
19

U to vrijeme ja sam bio pod Ostrogom, kod Baja Stanišæa. Tada je kod njega
bilo mnogo vojske sa svih strana.
Jakov je pobjegao iz zatvora, tako što je obukao mantiju, a imao je bradu. Kad
je izlazio, blagoslovi stražare i - pobjegne. Mantiju mu je u zatvor donijela neka
žena .
Jakov je bio sposoban èovjek, dobar borac, govornik i pravi glumac.
General Blažo Ðukanoviæ, u kratkom kaputu
Italijani su kapitulirali, a sa Cetinja Baju Stanišiæu dolazi general
Blažo Ðukanoviæ koji Baju kaže da ne želi da bude nikakav komandant, a da je sa
Cetinja otišao jer je èuo da dolaze Njemci i više nije mogao da izdrži i da ih
èeka. Bajo je tada njemu rekao:
“Vi æete, generale, biti ovdje i komandovati. ”
Poslije kapitulacije Italije, mi smo otišli u Bosnu. Imali smo borbe na
Sutjesci i malo je trebalo da zarobimo Tita. Sa nama je u Bosni bio i general
Blažo Ðukanoviæ. Bio je malo puniji. Stalno je nosio neku kratku kabanicu... Kad
smo išli po Bosni, toga se dobro sjeæam, ide general Ðukanoviæ u kratkom kaputu,
a takva zima i jadi, da ne vjeruješ da sa takvom garderobom èovjek sve to može
preživjeti.
Napustio je Blažo Cetinje i odluèio da ide sa nama bez ikakvog zahtjeva.
Bajo Stanišiæ ga je cijenio i ni jednu odluku nije donio da se ne bi sa Blažom
konsultovao.
Idemo mi tako uz jedno brdo. Kako idemo meni zapadne noga izmeðu dva kamena. Ne
mogu da se vratim, jer æu slomiti nogu. Ne znam šta da radim, te ti ja odveži
vezice i izvuci nogu. Izaði ja bez cokule. I kako sad da idem polu bos, te ti ja
sazuj i onu drugu cipelu. Tako sam ti pješaèio nekoliko kilometara, dok nijesmo
naišli na jednu kuæu i pozajmili neke cipele. A snijeg bio veliki. Danas, kad se
sjetim, ne znam kako sam to izdržao, a da se nijesam nagrdio i razbolio.
Kad se Roljo naboka
Bio je sa nama neki muzièar, svirao je trubu, a zvao se Roljo - to mu je bio
nadimak. Doðe nam hrana i kažu - to vam je za tri dna. A Roljo uzme i najede se
dobro, pojede sve ono što su mu dali za tri dana. Ja uzmem i ono rasporedim. Kako
drugi dan nije imao hrane, Roljo poène da prosi, doðe kod mene i kaže - daj mi
malo.
“Roljo, kad se arèi nek se arèi, ti pojede sve najednom, ne dam ništa!”
On ti onako gladan... izdržao je jedno vrijeme, ali treæi dan više nije
mogao da izdrži, dobije nervni napad. Poèela da mu ide pjena na usta.
Jedan mu borac priðe i daje mu vode, a Roljo njemu kaže - daj ti meni malo
ljeba !
Kad je došla nova hrana i rekli Rolju- ovo je za tri dana, on podijelio na
èetiri.
S leva Baæeviæ, s desna Ðurišiæ
Bio sam ti ja, sinovèe, i na Neretvi.
Èuo sam da ovi komunistièki istorièari pišu kako je tu poginulo pet
hiljada èetnika! To nije taèno. To su komunistièke laži.
Znam da mi je jednom jedan partizan pred kraj rata govorio: “Kuku vama ako
izgubite, biæete krivi i ocrnjeni za sve i za ono što ste uradili i za ono što

20

nijeste!” Tako ti je i bilo. Ja danas kad èujem šta su oni sve pisali za ovih 55
godina, koliko nijesam bio ovdje, ja se samo smijem, koje su to gluposti.
Na Neretvi smo mi stradali, ali ne u nekom velikom broju.
Na Neretvi je komunista puno poginulo. Ali oni to ne pišu.
Na Neretvi mi, èetnici, nijesmo vidjeli ni jednog Njemca ni Italijana.
Nego smo se borili sa partizanima.
Ja se sjeæam da je sa lijeve strane bio odred èetnika iz Hercegovine,
vojvode Baæeviæa, a sa naše desne strane Pavle Ðurišiæ.
Nas su optužili kako smo saraðivali sa Italijanima na Neretvi, a
Italijani na Neretvi daju oružje partizanima. Da su bili naši saradnici, to
oružje bi dali nama, èetnicima, a ne Titu i partizanima.
Ima dokumenta, izmeðu ostalog i izveštaj da je Biroli, po nareðenju svog
glavnog štaba, dao oružje partizanima i Titu. To se desilo i u Podgorici 1944.
godine, kada su Italijani dali oružje partizanima, a oni nas onda napali
italijanskim topovima i bacaèima. I dobro nas iznenadili, jer smo znali da su
oni nikakva vojska i da nemaju oružje.
Brdo naših leševa
Pomislite, mi jednom blizu Kolašina. Kad, noæu nadlijeæu avioni i bacaju
padobranima oružje. I lijepo se èuje kako do nas neko vièe i to na srpskom .
I ujutro idemo, hoæemo da vidimo kakvi su padobrani pali na partizansku
stranu. Kakve sam sreæe, to meni zapadne. Ide nas jedno dvadeset. Kad nas iznenade
partizani. Tako nas pobiju da nas je samo dvojica ostalo. Ja i još jedan èetnik.
Nikada u životu nijesam vidio na jednom mjestu toliko mrtvih ljudi. Poginuli su
samo zato da bi se domogli oružja koje su Italijani bacili partizanima.
Ovako je to bilo. Mi smo trèali niz jedno brdo, spuštamo se dolje, a
partizani po nama mitraljezima. Sve pobiše. Ostali samo ja i jedan, kojeg su
ranili i ja ga vukao na leðima, zvao se Vujo.
Èetnièka brigada Jakova Jovoviæa ni u jednoj bitci, nigdje, nije bila
potuèena, èak nije imala ni mrtvih, samo je bilo ranjenih.
Jednom ti kraj Neretve zarobimo pedeset komunista, i kad se predaju jedan
nam zapomaže:
“Ne ubi me, brate Srbine, mene su ustaše ubile sve i ja sam u partizane
otišao da se spasim od ustaša ”.
Pita ga Jakov - ima li tu još Srba ? Ima !
“Poznaješ li ih sve?”, ponovo æe Jakov.
“Poznajem”, govori on.
Onda ti odvojimo na jednu stranu Srbe, a Hrvate na drugu. Srbe uzmemo u
svoju brigadu. Kad su nam pristupili mi smo ih zvali “èetnièki dobrovoljci”. Za
one Hrvate se pobrnuo Dujo. On je bio fanatik.
A “dobrovoljce” smo doveli sa sa Neretve i bili su stalno sa nama u
borbama. Poslije je te “dobrovoljce” tražio vojvoda Ðujiæ, moj otac ih je poslao
Vojvodi, preko mora, za Šibenik.
Italijani i partizani, a mi sami
Laž je da u oni, partizani, bili na Neretvi pobjednici. Naša brigada,
èetnièka, Jakova Jovoviæa....mi, na Neretvi, nijesmo ni jednu borbu izgubili. A
partizani su samo odstupali. Partizane su hercegovaèki èetnici gonili prema
nama, a mi dalje, kad su vidjeli da im nema spasa, onda su pametno uredili i
21

razbjegli se po trojkama. Kad su tako bježali nijesi znao gdje da ih tražiš i tako
su se spašavali, bježali su noæu i probijali se kroz naše položaje kako su mogli.
U tim borbama ni mi ni partizani nijesmo mnogo poštovali ranjenike, nego
smo ubijali i mi i oni, na koga god naiðemo. “Bitka za ranjenike” . Eh...
Znaš, sinovac, šta je bila Neretva?
Bajo Stanišiæ i Blažo Ðukanoviæ su bili naši komandanti na Neretvi,
vodili crnogorske odrede, a Jakov Jovoviæ, bio je komandant Bjelopavliæke
brigade.
Mi smo dobili nareðenje od Glavnog Štaba i Draže da uništimo ostatak
komunista koji su njemu iz Srbije, gdje su bili opkoljeni, pobjegli u Bosnu.
Na Neretvi je bilo žrtava. Ali, partizani su samo bježali. Da su ubili pet
hiljada èetnika - to je obièna laž. I glupost! Od èetnika iz Crne Gore je malo
poginulo. A iz naše brigade, bjelopavliæke, nije bilo mrtvih, samo su bili
ranjeni, teže, Neško Bajov, a lakše pop Ljubo Jovoviæ.
I još jednom hoæu da kažem, a to bih ponovio i pred komunistima i pred
Bogom i narodom: mi smo se tukli sa partizanima sami, niko nam nije pomagao, a
partizanski saveznici na Neretvi bili su Italijani, partizani su od njih dobijali
oružje.
Bajo je bio glavni, ali za svaku odluku Bajo je pitao Blažu:
“Šta vam se èini, generale, je li ovo dobro?”
Partizani su odstupili sa Neretve u pravcu sjeverne Bosne. Veliki broj
poginuo je na Neretvi, toliko da je to bilo strašno.
Za vrijeme borbi sa partizanima na Neretvi, mi Nijemce nismo nigde
vidjeli, nigde, a to što pišu partizanski “istorièari”, to su obiène laži.
Vojvoda Ðurišiæ na bijelom konju
Bajo Stanišiæ bio je dobar komandant, ali Pavle Ðurišiæ je zaista bio
junak. Nije bio neki govornik. Jednom sam ga slušao kako govori pred strojem...
Postrojila se velika vojska kod crkve u Spužu, treba da napadnemo partizane
negdje prema Piperima. Pavle stao pred nas, podigao pušku i kaže :
“Junaci, ja ne znam lepo da govorim, ja govorim s puškom u ruci! Napred
junaci! Za mnom!
I zaista, gledao sam ga kako ide u borbu, ide ludo, to je nevjerovatno!
Nièega se ne boji, samo ide! Prvi. I na juriš! Puca. Ispred svih, na belom konju. A
metak ga neèe. I nikada nije bio ranjen. Ranili ga jednom, samo jednom, kada se
vraæao iz Albanije. Ni tada mu ne bi mogli ništa da ga nijesu iz zasjede napali, s
leða, ali ga ni tada nijesu mogli ubiti, samo su ga ranili.
Prolazio je Pavle kroz strašne okršaje. Jednom, napadnu nas, a on stoji,
zauzeo položaj kod neke stijene i vièe da prolazimo. Puca na sve strane, padaju
granate, on samo bije i puca. Ni da ga metak okrzne.
A sjeæam se Ðorða Lašiæa, velikog komandanta i heroja, pukne li jedna
puška u borbi - njega rani. Lašiæ je imao stotinu rana na sebi.
Jakov Jovoviæ je bio inteligentan, odlièan govornik, autoritativan. Ali,
Draža je jednom bio strašno ljut na njega. Jakov, malo-malo pa na Cetinje. To se
Draži nije svidelo, mrzeo je oficire koji “vode politiku”, a ti odlasci
Jakovljevi, to mu lièilo na neku politiku. I onda mu jednog dana zabrani da ne
smije mrdnut iz jedinice. Postavio uslov: ako bude još jednom išao na Cetinje,
biæe razriješen èina i komande.
Poslije je Draža Mihailoviæ odluèi da Baja Stanišiæa, na mjestu
naèelnika štaba, zamijeni sa Vladom Ðukiæem, koji je bio generalštabni oficir.

22

Logor za djecu u Livnu
Sjeæam se jednog strašnog prizora. Kada smo išli koz Bosnu vidjeli smo
jedan logor. To je bilo u Livnu . Na jednoj livadi koju su ogradili bodljikavom
žicom. I u toj ogradi bila su djeca od pet do sedam godina. I bila su gola. U tom
logoru, ustaški doktori su na djeci vršili medicinske eksperimnte. To su bili
mali Jevreji, djeca su Jevreja koje su ustaše ubile.
Mi smo vidjeli tu djecu... kojoj je stomak bio ispao iz duplje i spustio se
izmeðu nogu. Kosturi, živi kosturi. Samo im oèi ovolike... Izgledala su polu ludo,
samo su hodala u krug. To su bili živi leševi od djece, a ne djeca. To je bila u
zimu 1943. Dva dna smo gledali kako ta djeca žive, bilo je to strašno.
U 1944. bilo je dosta bratoubilaèkih borbi i o tome je sramota prièati.
Jednom mi je neki Italijan rekao za svoje - nijesmo mi ludi Balkanci da se koljemo.
Ja sam uvjek izbjegavao da prièam o detaljima iz borbi sa komunistima, sramota je
to...brat na brata. Mada, nema èovjek èega da se stidi, zloèini komunista bili su
strašni... Ko se Boga ne plaši, ni ljudi se ne stidi.
Te 1944.godine, komunisti su drug put ušli u Kosov Lug. Nije ih bilo od
februara 1942. Ostali mi sami, nema Italijana, kapitulirali, nema Njemaca... Na
položajima je bio moj pokoji otac sa Štabskom èetom. Ja sam bio u Danilovgradu,
kod nekih roðaka. Jedno jutro dolazi glas da su komunisti iz Zagarèa i Bandiæa
ušli u Kosovi Lug.
Moj otac pita Jakova šta da se radi, a Jakov kaže - da ih napadnemo.
“Kad vidite moja tri svjetleæa metka da se krene u napad!”
Jakov æe, sa desetak ljudi, da krene prvi. A mi da uðemo meðu njih i da im
doðemo iza leða.
Tri svjetleæa metka
Razmišljam kako da proðemo kroz njih, možemo li da otkrijemo
komunistièku lozinku i odziv.
Kažem Jakovu da pusti mene, ja æu sa komunistima lakše izaæi na kraj.
I krenemo. Kolona, rastojanje - desetak metara ! Za svaki sluèaj, ako se
nešto desi da svi ne stradamo.
Ja krenem naprijed. I brzo naiðem na partizane. Šta æu sad?
A jedan mi, nervozno komanduje:
“Prolazi, prolazi brzo, šta èekaš ?”
Ne pada mu na pamet da nisam njegov. Ne može da veruje da se neko usudio da
tako slobodno krene pravo na njih.
Proðemo.
I tako, kroz partizanske straže, sve do Sušice.
Vidim: popljaèkali nam stoku, goveda, krmad... Pjevaju, vièu. Veæina ih je
bilo pijano.
Nas desetak, duboko u njihovim položajima. Svi s automatskim oružjem, malo
smo se rasporedili... Sevnu svetleæi metak, drugi, treæi... Kad su ispaljena tri
svjetleæa metka, Jakov je krenuo sa èela na partizane. Oni krenu da bježe prema
nama, mi zapucamo.
Kad je nastala bježanija! Ostavili i krave i prasad, samo živu glavu da izvuku
preko Sušice. Jedan nije znao da pliva i mislim da se udavio u rijeci.
Èujemo da dolaze Njemci od Šavnika ka Nikšiæu i mi, sa dva odreda,
krenemo da ih saèekamo.
23

Mi smo put presjekli i zapucali. Onda oni naprave obruè oko nas. Ubiju nam
komandira Grozdaniæa, koji je bio po èinu vodnik u štabskoj èeti. Ubili su nam
još nekoliko ljudi.
Ja, sa svojim ljudima, krenem u povlaèenje. Njemce nijesi mogao frontalno
napadati, što nam je bezbroj puta govorio Bajo Stanišiæ. Njemce si mogao samo
iznenaditi, napasti ih trojkama, kao što su radili komunisti.
Kare kapetana pod Ostrogom
Bajo je imao Štab u Donjem manastiru, u Ostrogu. Ja sam bio u jednom šatoru,
prvom do komande. Tu je bio moj otac i nekoliko oficira - kapetana koje su
popularno zvali “kare kapetani”. Bilo ih je èetvorica. Naèelnik Štaba je bio
Vlado Ðukiæ, major, generalštabni.
Poslije malo vremena došao je doktor Jovo Toškoviæ, izaslanik Glavnog
štaba Draže Mihailoviæa .
Tu smo imali dvije radio stanice, ja sam poslije jednu odnio i dao mojoru
Lašiæu.
Kad smo išli kod Lašiæa, preko Pipera, naiðemo na komuniste. Neki od nas idu
pješice, neki na konje. Predhodnica ispred, radio stanica utovarena, sa opremom,
na dva konja.
U jedinici smo imali jednoga koji je volio da baca bombe i zvali smo ga Bacaè, on
je bio nosilac oružja za Vukala Vukotiæa, sa Cetinja. Vukola mislim da je bio
pravnik, bio je mnogo popularan u Americi, umro je nedavno...
Kaže taj Vukale Vukotiæ, kad mu je nestalo oružje, a Bacaè mu je nosio
oružje:
“Bacaè, daj oružje, majku ti tvoju!”
Èuju to komunisti pa vièu:
“Druže komandante, èetnici imaju i bacaèe !”
Uðemo mi u borbu sa komunistima. Pucali smo automatskim puškama koje su
nam dali Englezi. Tako proðemo Pipere.
Kralj na radiju
Tako smo bili nekoliko dana uz radio. Slušamo. Nismo mi znali mnogo o
tome šta se dešava. Ja sam po nekad nešto èuo od oca... I tako, imamo šta da
èujemo: kako Kralj poziva da se pristupi Titu, a ko to ne uredi da æe nositi žig
sramote i izdajstva.
Šta je sad ovo? Da li je ovo moguæe? Kakav “žig sramote i izdajstva”.
Jedan naš komšija kaže:
“Niko ne može da nosi žig sramote i izdajstva”.
Tih dana otac me pusti da idem sa Jakovom, posle je Bajo tražio da ostanem
s njim.
Jednog dana èujem da je, po nareðenju Glavnog štaba, dato ovlašæenje
vojvodi Pavlu Ðurišiæu da odredi jednu misiju koja æe da ide u Italiju, da se
kontaktira i pregovara sa saveznicima. Sicilija i južna Italija veæ su bile
saveznièke. A Draža Mihailoviæ je dao obeæanje Englezima. I garantuje da mogu da
izvrše desant na našu obalu, jer od Bara do Herceg Novog nema niti jednog
komuniste. Mi treba da se dogovorimo sa saveznicima, da im obezbedimo
mostobran, da budemo prethodnica njihovom desantu.
U delegaciju su bili odreðeni Jevrem Šauliæ, veliki srpski intelektualac
iz Nikšiæa, sa dva engleska ficira koja su bila poslata iz Glavnog štaba i,
mislim, još dva amerièka oficira. Sa njima je išao i ljotiæevac Ratko

24

Parežanin, koji je tada bio u Crnoj Gori, jer je bio oženjen Crnogorkom. Preko
Nediæa je sredio da se Crnoj Gori uputi velika pomoæ ...
Ratko Parežanin došao je 1943. Bio je dobar novinar i pisac, poklonio mi
je knjigu “Smrt kralja Aleksandra”. Bio je dobar prijatelj sa Jakovom Jovoviæem.
Tamo daleko, tamo je Srbija
Sjeæam se tih teških dana, nema niotkud pomoæi. Englezi ništa ne šalju.
Talijani dok su bili u gradovima, bar su hranili narod u gradovima.
Ništa. Nigde ništa. Onda ti Parežanin poðe u Srbiju, brzo se vrati i
donese pomoæ.
Ljotiæevci su bili dobro organizovani, u svojim redovima su imali najveæe
intelektualce. Oni su ideološki bili spemni da se brane od komunista. I najbolji
list, srpski, u emigraciji, bila je “Iskra”, koju je ureðivao baš Ratko Parežanin.
A poslije, Jaša Ljotiæ, sve dok ga komunisti nisu ubili, obesili ga u nekom
hotelu, ili je bio neki stan, u Njemaèkoj.
Dobro. Išli smo da tražimo pomoæ od Nediæa. Ali, daleko je Srbija! Iz
Podgorice smo krenuli nekim kolima preko Albanije, prvo samo


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 23 Mar 2007 14:49 
OffLine
Ugledna Forumska Persona!
Ugledna Forumska Persona!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 26 Apr 2006 15:35
Postovi: 1740
Lokacija: Stara paZova
Aj dodaj mi drugi tom majke ti ...

_________________
The more i see,the less i know...


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 23 Mar 2007 15:11 
OffLine
Forumdžija u Razvoju!
Forumdžija u Razvoju!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 22 Mar 2007 00:53
Postovi: 103
Lokacija: Nova Pazova
ovo je samo odlomak iz knjige, to sam skinuo sa neta, da znam gde ima da se kupi kupio bi i to vrlo rado!!! :D
sto se tice takvih odlomaka imam ih koliko hoces

_________________
sve za majku Srbiju


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 23 Mar 2007 15:30 
OffLine
Robocop
Korisnikov avatar

Pridružio se: 18 Apr 2006 08:37
Postovi: 3304
Lokacija: u kancelariji
Nepregledan ti je topic skroz. Uradio si PASTE ogromnog teksta i iskreno mislim da niko ne voli toliko da skroluje na dole.

Treba si da napises kratak opis i da ostatak teksta za one koje tekst zanima okacis u nekom tekst fajlu odvojeno. Imas opciju "Prikachi fajl uz poruku".

_________________
while(!asleep()) sheep++;


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 23 Mar 2007 17:01 
OffLine
Forumdžija u Razvoju!
Forumdžija u Razvoju!

Pridružio se: 18 Mar 2007 21:10
Postovi: 126
Lokacija: Stara Pazova
Koga zanima proèitaæe! 8-)

_________________
Girls Just Wanna Have Fun!


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 23 Mar 2007 20:16 
OffLine
Ugledna Forumska Persona!
Ugledna Forumska Persona!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 25 Okt 2006 19:19
Postovi: 1167
Lokacija: Matrix zvani Srbija
Koliko ja vidim, celo Mirkovo znanje se sastoji u copy-paste filozofiji! 8-)

_________________
667.. The neighbour of the beast


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 23 Mar 2007 21:26 
OffLine
Forumdžija u Razvoju!
Forumdžija u Razvoju!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 22 Mar 2007 00:53
Postovi: 103
Lokacija: Nova Pazova
pa naravno nisam magarac da pisem toliki tekst!!! A pokazi ti nama tvoje znanje

_________________
sve za majku Srbiju


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 24 Mar 2007 00:15 
OffLine
Novi Kolač
Novi Kolač

Pridružio se: 26 Feb 2007 18:28
Postovi: 36
ja sam citao, i to je jena od knjiga koja mi je ostala u srcu|!


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 24 Mar 2007 06:33 
OffLine
Glavni Baya!
Glavni Baya!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 22 Maj 2006 02:05
Postovi: 5597
Lokacija: Tokyo!
chetnici....partizani.....demokrate...radikali...... e... ma povraca mi se :D hahaha..... e sacu da pejstujem komplet "Sudar Svetova" od "Chakovskog" pa listajte narednih 5 godina........ shalim se... nisam toliko retardirao....... fol chetnici iritiraju za medalju!


Vrh 
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
 
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 9 Posta ] 

Index boarda » Ostale teme » Off Topic


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

 
 

 
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
cron
Prevod - www.CyberCom.rs