Pazova Cafe

"Izbaciti termin gospođica iz službenih dokumenata”. Ovo je zahtev koji su pre par meseci formulisale francuske feministkinje u široj kampanji protiv seksizma. Obrazloženje glasi da je neukusno u formularima (za posao, pa čak i parking) zahtevati od žena da biraju između opcija gospođa i gospođica.

"Ranije, žene su bile pod dominacijom, prvo oca, a onda muža. Dok su devojke, one su gospođice, kada se udaju, onda su gospođe. Kod muškaraca nema te razlike u statusima, njih uvek oslovljavamo sa gospodine”, kaže predsednica jedne od feminističkih grupa Marie-Noelle Bas.

Rasprave o rodno senzitivnom jeziku vode se i u Srbiji. Doduše, ne toliko glasno. Prošle godine, Ombudsman je doneo ,,Uputstva za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje” u kome se, između ostalog, zahteva ukidanje termina gospođica u profesionalnoj komunikaciji i korišćenje ženskog gramatičkog roda (naročito kod zanimanja, zvanja, titula). Ipak, kako navodi bivša zamenica Ombudsmana Zorica Mršević, po njenoj ostavci, dokument je “nestao“ sa sajta te institucije. Odgovor Ombudsmana nismo uspeli da dobijemo.

Ipak, koji su argumenti i protivargumenti za korišćenje rodno senzitivnog jezika? Za B92 govore lingvističar Ivan Klajn i profesorka Zorica Mršević ( sada u Savetu za rodnu ravnopravnost pri Vladi Srbije).

Zbog čega je uopšte važno?

Ili: kako to ženama koristi? Ovo je pitanje koje se najčešće postavlja kada je tema rodno senzitivnog jezika “na dnevnom redu“. Inicijative feministkinja poput ove, već pomenute u Francuskoj, u javnosti se najčešće dočekaju s podsmehom. Jednostavno, smatra se da promena u jeziku ne utiče na stvaran položaj žena u društvu. Sa tim se donekle slaže i profesor Ivan Klajn.

"Sama po sebi, recimo, upotreba imenica muškog roda za žene ne mora biti znak patrijarhalnosti, muškog šovinizma, niti uticati na odnos među polovima. Veza između jezika i društvene stvarnosti nije tako direktna i jednostavna. U francuskom, uopšte ne možete reći doktorka ili lekarka, ženski oblik naprosto ne postoji, ali ne verujem da bi iko tvrdio da je zbog toga Francuskinji teže da napravi karijeru u medicini nego Srpkinji”.

Sa druge strane, profesorka Mršević smatra da je priča o jeziku zapravo priča o tome da li će žena biti vidljiva i priznata u javnoj sferi. Rodno senzitivni jezik je, kako ona tvrdi, pitanje iz domena ljudskih prava.

"Nevidljivost je inače tipičan instrument diskriminacije: prvo nekog učiniš nevidljivim, pa kad obezličeni postaje subjekt bez glasa i lica, sledeći korak je jednostavan jer je lako takvu osobu ili čitavu grupu lišiti statusa, prava, ravnopravnosti. Kada se sve to predstavi u formi 'prirodnog', 'normalnog, oduvek prisutnog' poretka stvari, cela situacija postaje 'opravdana i prihvatljiva' u svom krajnjem ishodu. Korektnom upotrebom gramatičkog ženskog roda prepoznaje se i identifikuje žena kao akterka, subjekt, naratorka, to je jezik koji je otkriva, umesto da je skriva i to je ono što nekima još uvek smeta”.

Gospođa i gospođica

U službenom komunikaciji ne bi trebalo da bude mesta za izraze poput gospođa i gospođica jer je to informacija o bračnom statusu žene. U ovome se naši sagovornici uglavnom slažu. Problem nastaje ukoliko želimo da isključimo oba termina jer tada nam ponestaje titula za oslovljavanje žena. U Evropskom parlamentu se 2009. pojavilo pomalo problematično uputstvo koje nalaže: zabranu korišćenja termina gospođa i gospođica, a ženama se, stoga, treba obraćati imenom.

Ivan Klajn: ,, U engleskom je nađeno delimično rešenje uvođenjem, pored Mrs. i Miss, nove skraćenice Ms., koja važi i za udate i za neudate. Pitanje je, međutim, šta bismo mi mogli da uradimo. Neku novu titulu teško bismo mogli da izmislimo, a od dveju postojećih ne znam šta bi delovalo čudnije: da nekoj šesnaestogodišnjoj balavici kažete gospođo ili da se staroj baki obratite sa gospođice. Koliko znam, i većina drugih evropskih jezika ima isti problem, zasnovan na davnašnjoj tradiciji koju je teško iskoreniti”.

Zorica Mršević: ,, Bračno stanje bilo koga, žene ili muškarca je privatna stvar. Naravno, to razlikovanje kod žena nosi i određenu vrednosnu kategorizaciju, pa su neudate nekako manje vredne, manje uverljive žene. U svetu se u raznim jezicima, nemačkom, engleskom i slično, odavno napustila ta podela i svaka odrasla žena je gospođa, dok su gospođice još možda samo tinejdžerke.”

Menadžerka, psihološkinja, borkinja...

Argument feministkinja glasi ovako: žene su vekovima mogle biti samo domaćice, negovateljice, kelnerice, čistačice i prirodno je da su se ovi termini u ženskom rodu odomaćili u jeziku. Međutim, to nije slučaj i kod višestatusnih zanimanja koje su žene tek nedavno osvojile. Zato je potrebno menjati jezik tako da odgovara sadašnjosti.

,,Mnogi se uz pomoć navodno jezičkih argumenata trude da ospore postojanje ambasadorki, predsednica, advokatkinja, inženjerki, profesorki, kancelarki. Reči od kojih se ne može izvesti ženski oblik je vrlo malo, gotovo da ne postoje, ali rešenje je uvek reći žena to i to, ili upotrebiti neku sličnu reč. Za ženu pisca, na primer, možemo reći upravo to, žena pisac, ili književnica “, kaže Zorica Mršević.

neće shvatiti ovo preozbiljno,
u pitanju je šala i ništa više.

Kako god nazvali Zenu setite se da i Vasu majku , sestru ,suprugu neki klipan moze isto tako zvati