Registruj se    Prijavite se    Forum    Pretraga    FAQ

Index boarda » Opste teme » Knjizevnost i umetnost




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 10 Posta ] 
Autoru Poruka
 Tema posta: Danilo Ki
 Post Poslato: 07 Dec 2006 21:34 
OffLine
Pirate wannabe
Korisnikov avatar

Pridružio se: 06 Maj 2006 17:24
Postovi: 2597
Lokacija: near Monkey Island
Ovo je jedan od mojih omiljenih pisaca. Objavio je gomilu vrhunskih novela, kratkih prièa i eseja. Odbio je NIN-ovu nagradu koja mu je bila dodeljena za Pešèanik. Negde sam èuo da je bio predložen i za Nobelovu nagradu za književnost 1989. godine, ali je te godine preminuo (a Nobelova nagrada se ne dodeljuje posthumno), tako da ništa, ali ovu informaciju nisam nigde uspeo da potvrdim.

Kiš je bio oseæajan èovek, a samim tim i nesreæan, koji je imao težak život, što se da osetiti u njegovim knjigama kojima dominira neka mraèna crta i mraèni tonovi.

Šta mislite o njemu i njegovim delima?

_________________
Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija morao je da se seti onog dalekog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 06 Apr 2008 01:14 
OffLine
Forumdžija u Razvoju!
Forumdžija u Razvoju!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 28 Jan 2008 18:57
Postovi: 160
Kiš je živi bog! A evo kako bogovi prolaze kod nebeskog naroda - niko za godinu i po da bar dve reèi napiše o njemu.

Saveti mladom piscu :
Danilo Kiš

Gaji sumnju u vladajuæe ideologije i prinèeve.
Drži se podalje od prinèeva.
Èuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Veruj da si moæniji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš.
Budi jednako gord prema prinèevima i prema gomili.
Imaj èistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi.
Prokletstvo tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opresijom.
Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije.
Ne uskaèi, dakle, u "vozove istorije", jer je to samo glupava metafora.
Imaj uvek na umu misao: "Ko pogodi cilj, sve promaši."
Ne piši reportaže iz zemalja u kojima si boravio kao turista; ne piši uopšte reportaže, ti nisi
novinar.
Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom.
Ne poseæuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom.
Ne bavi se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom.
Ne sledi istoènjaèke filozofije, zen-budizam itd; ti imaš pametnija posla.
Budi svestan èinjenice da je fantazija sestra laži, i stoga opasna.
Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.
Ne veruj onima koji kažu da je ovo najgori od svih svetova.
Ne veruj prorocima, jer ti si prorok.
Ne budi prorok, jer tvoje je oružje sumnja.
Imaj mirnu savest: prinèevi te se ne tièu, jer ti si princ.
Imaj mirnu savest: rudari te se ne tièu, jer ti si rudar.
Znaj da ono što nisi rekao u novinama nije propalo zauvek: to je treset.
Ne piši po narudžbini dana.
Ne kladi se na trenutak, jer æeš se kajati.
Ne kladi se ni na veènost, jer æeš se kajati.
Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.
Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik.
Ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali.
Èuvaj se "užasavajuæe doslednosti".
Èuvaj se lažnih analogija.
Poveruj onima koji skupo plaæaju svoju nedoslednost.
Ne veruj onima koji svoju nedoslednost skupo naplaæuju.
Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji.
Nagrade koje ti dodeljuju prinèevi primaj s ravnodušnošæu, ali ništa ne èini da ih zaslužiš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi.
"Tako, buduæi mlak, i nijesi ni studen ni vruæ, izbljuvaæu te iz usta svojih". (Otkrivenje Jov.,
3,16)
Ne budi servilan, jer æe te prinèevi uzeti za vratara.
Ne budi naduven, jer æeš lièiti na vratare prinèeva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno.
Nemoj misliti da je tvoje pisanje "društveno koristan posao".
Nemoj misliti da si i ti sam koristan èlan društva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da si stoga društveni parazit.
Veruj da tvoj sonet vredi više od govora politièara i prinèeva.
Znaj da tvoj sonet ne znaèi ništa spram retorike politièara i prinèeva.
Imaj o svemu svoje mišljenje.
Nemoj o svemu reæi svoje mišljenje.
Tebe reèi najmanje koštaju.
Tvoje su reèi najdragocenije.
Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ièiji predstavnik do svoj!
Ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole.
Ne budi uz vlast i prinèeve, jer ti si iznad njih.
Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveæi od toga program.
Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.
Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.
Ne stvaraj politièki program, ne stvaraj nikakav program: ti stvaraš iz magme i haosa sveta.
Èuvaj se onih koji ti nude konaèna rešenja.
Ne budi pisac manjina.
Èim te neka zajednica poène svojatati, preispitaj se.
Ne piši za "proseènog èitaoca": svi su èitaoci proseèni.
Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragièno ozbiljan, jer to je komièno.
Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci "savest èoveèanstva": video si veæ toliko gadova.
Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si veæ da se boljari boje pesnika.
Ne idi ni za jednu ideju u smrt, i ne nagovaraj nikog da gine.
Ne budi kukavica, i preziri kukavice.
Ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.
Ne piši za praznike i jubileje.
Ne piši pohvalnice, jer æeš se kajati.
Ne piši posmrtno slovo narodnim velikanima, jer æeš se kajati.
Ako ne možeš reæi istinu – æuti.
Èuvaj se poluistina.
Kad je opšte slavlje, nema razloga da i ti uzimaš uèešæa.
Ne èini usluge prinèevima i boljarima.
Ne traži usluge od prinèeva i boljara.
Ne budi tolerantan iz uètivosti.
Ne isteruj pravdu na konac: "s budalom se ne prepiri".
Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi
raspravljati.
"Kad oba sagovornika imaju krivo, to još ne znaèi da su obojica u pravu." (Poper)
"Dozvoliti da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da
možda svi imaju pravo." (Idem)
Nemoj raspravljati sa ignorantima o stvarima koje prvi put od tebe èuju.
Nemoj da imaš misiju.
Èuvaj se onih koji imaju misiju.
Ne veruj u "nauèno mišljenje".
Ne veruj u intuiciju.
Èuvaj se cinizma, pa i sopstvenog.
Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.
Imaj hrabrosti da Aragonovu pesmu u slavu Gepeua nazoveš bešèašæem.
Ne traži za to olakšavajuæe okolnosti.
Ne dozvoli da te uvere da su u polemici Sartr-Kami obojica bili u pravu.
Ne veruj u automatsko pisanje i "svesnu nejasnost" - ti težiš za jasnošæu.
Odbacuj književne škole koje ti nameæu.
Na pomen "socijalistièkog realizma" napuštaš svaki dalji razgovor.
Na temu "angažovana književnost" æutiš kao riba: stvar prepuštaš profesorima.
Onoga ko uporeðuje koncentracione logore sa Santeom, pošalješ da se prošeta.
Ko tvrdi da je Kolima bila razlièita od Aušvica, pošalješ do sto ðavola.
Ko tvrdi da su u Aušvicu trebili samo vaške a ne ljude - isti postupak kao gore.
Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante)
(1984)

Život, literatura, 1990. (intervjui i eseji)

_________________
Meni se uvek èini, kad negde ulazim, da sam podliji od svih, i da me svi za budalu drže - e pa kad je tako, ded da vam zaista i odigram budalu, zato što ste vi svi do jednog podliji i gluplji od mene.

Fjodor Pavloviè Karamazov


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 06 Apr 2008 14:19 
OffLine
Pirate wannabe
Korisnikov avatar

Pridružio se: 06 Maj 2006 17:24
Postovi: 2597
Lokacija: near Monkey Island
ahmetshabo, :thumbup:

Od svega navedenog, najbolja mi je poslednja:

Citiraj:
Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante)


i zvuèi kao da je samo sa tom reèenicom mogao da kaže sve gore navedeno. Bukvalno, samo je ona dovoljna.

No, ipak mladim piscima treba više razraðenijih saveta. :D

_________________
Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija morao je da se seti onog dalekog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 06 Apr 2008 21:28 
OffLine
Forumdžija u Razvoju!
Forumdžija u Razvoju!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 28 Jan 2008 18:57
Postovi: 160
"Došavši u Beograd, ja sam se zagnjurio u taj svet tzv. boemije, u 'Tri šešira', u 'Prešernovu klet', i pio sam pošteno, na gladan stomak, ali do dna, uvek na eks, ali sam èuvao kao svoju tajnu formulu opstanka, jedinu moguænu, koju sam pronašao ne u kafani nego takoðe u nekoj knjizi. Verovao sam u verodostojnost te spasonosne formule, te anegdote, jer ju je rekao onaj èiji život i èije knjige nisu bile protivreène. 'Kako ste uspeli, gospodine Tin, da opstanete uprkos boemiji, da toliko nauèite, dok su oni koji su s vama pili, manje ili više svi potonuli?' Pisac je odgovorio: 'Ja sam noæu pio, a danju radio.' Eto, u toj se anegdoti krije ta èarobna formula koju sam èuvao za sebe i koje sam se držao. Ja sam danju sedeo u Narodnoj biblioteci i išao na èasove, a noæu sam pokušavao, sasvim glupo i uzaludno, da otkrijem tajnu koju krije boemija. Ne, naravno, ne kajem se. Još uvek verujem da je empirijsko saznanje ma kakve vrste, pa i boemija, pogotovo ona, korisno za pisca. Nemojte mi postavljati pitanje kada sam spavao, jer imam spremljen odgovor: u meðuvremenu!"
Daèa Kiš

_________________
Meni se uvek èini, kad negde ulazim, da sam podliji od svih, i da me svi za budalu drže - e pa kad je tako, ded da vam zaista i odigram budalu, zato što ste vi svi do jednog podliji i gluplji od mene.

Fjodor Pavloviè Karamazov


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 07 Apr 2008 18:08 
OffLine
Pirate wannabe
Korisnikov avatar

Pridružio se: 06 Maj 2006 17:24
Postovi: 2597
Lokacija: near Monkey Island
ahmetshabo, šta reæi, sem još jednom - :thumbup:

Za oživljavanje ove i mraène i divne teme moram da se revanširam, za mene, jednim od najboljih citata na koji se u srednjoškolskoj lektiri može naleteti:

"Deèak kupi divlje kestenove koji su se sakrili u rupe na travnjaku i stavlja ih pod obraze. Usta su mu puna neke lepljive gorèine. Deèak se smeška. Trebalo bi se popeti na granu, izabrati jedan grozd i èekati. Ne dati anðelu sna da te prevari. Trebalo bi bar tri dana i tri noæi, bez jela i piæa, bez sna i poèinka, gledati plod. Kao kada se gleda mala kazaljka na satu. Bodlje su se stvrdle i pri vrhu malo potamnele. Ako ih dirneš nevešto, na prstu æe ti napraviti rupicu, pa æe da poteèe tvoja lepa, crvena krv. Moraæeš onda da sišeš svoj prljavi prst kojim si malopre pravio grudve od blata i fuškije. A može da nastupi i trovanje krvi. Kada se to dogodi, onda deca umiru. Stave ih u male pozlaæene sanduke i nose ih na groblje, meðu ruže. Na èelu povorke nose krst, a za sandukom idu deèakova mama i tata i, naravno, njegova sestra, ako je imao sestru. Majka je sva u crnini, ne vidi joj se lice. Samo tamo gde su oèi, crna je svila vlažna od suza."

_________________
Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija morao je da se seti onog dalekog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 13 Sep 2008 22:43 
OffLine
Iskusni Forumdžija!
Iskusni Forumdžija!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 01 Okt 2007 00:44
Postovi: 747
Lokacija: salaš u malom ritu-alu
U jednom Basarinom romanu (koga puno i ne mirišem, al' sam èitao), Basara kaže u šali (dok je Kiš još uvek bio živ): "Kad æe ovaj Kiš da umre, kako bih ja postao najbolji domaæi pisac?"
Nažalost, Kiš je umro (pre vremena, što bi se reklo, ma šta to znaèilo) i bio je najbolji domaæi pisac druge polovine 20. veka.
Basara ga definitivno nije nasledio :dry: iako je i on okiæen NIN-ovom nagradom. Ali ako su onog niškog degenerika Æiriæa mogli da nagrade pre nekoliko godina, onda mogu i mog nastavnika TEHNIÈKOG OBRAZOVANJA.... Janiæija, lokalnog pijanca...

_________________
Nosim samo firmiranu odjeæu i ne hajem za siromahe... :duriplezi:


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 13 Sep 2008 23:22 
OffLine
Ugledna Forumska Persona!
Ugledna Forumska Persona!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 30 Mar 2007 17:04
Postovi: 1062
Lokacija: Pazova Nova
NINova nagrada nije merilo. Kisa ocigledno niko nije nasledio. Ja ne bih shlajmario Cirica i pored toga sto mu kvalitet pisanja varira. Nama fali jedan vrhunski pisac.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 13 Sep 2008 23:38 
OffLine
Iskusni Forumdžija!
Iskusni Forumdžija!
Korisnikov avatar

Pridružio se: 01 Okt 2007 00:44
Postovi: 747
Lokacija: salaš u malom ritu-alu
Dakako da nije merilo, al' nekad je bila, upravo o tome prièam... ako je sad daju Æiriæu (moram da ga šlajmarim?) èemu onda služi?
Veliki pisac.... Fali nam svakako... al' pojaviæe se sigurno... uvek se pojavi....

_________________
Nosim samo firmiranu odjeæu i ne hajem za siromahe... :duriplezi:


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta:
 Post Poslato: 08 Jan 2010 22:05 
OffLine
Pirate wannabe
Korisnikov avatar

Pridružio se: 06 Maj 2006 17:24
Postovi: 2597
Lokacija: near Monkey Island
O nacionalizmu


Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinaèna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se «izrazi», ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao individuu, ili ga spreèava kao individuu, što æe reæi ne daje mu da doðe do svog entiteta, on je primoran da svoj entitet traži izvan identiteta i izvan tzv. društvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, kao zadatak i cilj probleme od epohalne važnosti: opstanak i prestiž nacije, ili nacija, oèuvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etièkih, književnih, itd. Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N.N. postaje èovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad smo ga veæ sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, pošto smo ga izdvojili iz krda, u koje se on sam smestio – ili gde su ga drugi smestili, imamo pred sobom individuu bez individualnosti, nacionalistu, roðaka Žila (Jules).

To je onaj Sartrov Žil, koji je porodièna nula, èija je jedina osobina da ume da prebledi na pomen jedne jedine teme: Engleza. To bledilo, to drhtanje, ta njegova «tajna», da ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino njegovo društveno biæe i to ga èini znaèajnim, postojeæim: nemojte pred njim pominjati engleski èaj, jer æe vam svi za stolom poèeti namigivati, davaæe vam znake rukama i nogama, jer Žil je osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, Žil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom reèju, Žil je liènost, on postaje liènost zahvaljujuæi engleskom èaju.

Ovaj i ovakav portret, primenjiv na sve nacionaliste, može se slobodno, a po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista je, po pravilu, kao društveno biæe, i kao pojedinac, podjednako ništavan. Izvan ovog opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom èinovnièki), literaturu (ako je pisac), društvene funkcije, jer su one isuviše sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li reæi da je on, po opredeljenju asketa, potencijalni borac koji èeka svoj èas. Nacionalizam je, da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, «potpun i slobodan izbor, globalan stav koji èovek prihvata ne samo prema drugim nacijama nego i prema èoveku uopšte, prema istoriji i društvu, to je istovremeno strast i koncepcija sveta».

Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, što æe reæi nacionalne, što æe reæi vrednosti nacije kojoj pripada, etièke i politièke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi iskljuèivo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje koje ne iziskuje truda. Ne samo «pakao to su drugi», u okviru nacionalnog kljuèa, naravno, nego i: sve što nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija.

Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimološkom znaèenju, još poslednja ideologija i demagogija koja se obraæa narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piše «iz naroda i za narod», koji svoj individualni glas tobože potèinjava višim, nacionalnim interesima. Nacionalizam je kiè (a, da se podsetimo, kiè bi se mogao meriti stepenom banalnosti svojih asocijacija – A. Mol.), u srpsko – hrvatskoj varijanti, nacionalizam je borba za prevlast oko licitarskog srca.

Nacionalista, u principu, ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture – ne tièu ga se. Ali stvar nije tako prosta. Ako i zna neki jezik, što æe reæi da kao intelektualac ima uvid u kulturno nasleðe neke druge nacije, velike ili male, to mu znanje služi samo tome da uspostavlja analogije, na štetu onih drugih, naravno. Kiè i folklor, folklorni kiè, ako vam se tako više sviða, nisu ništa drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalistièke ideologije. Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropološke prirode, nego nacionalistièke. Insistiranje na famoznom coleur locale-u takoðe je, ako je izvan umetnièkog konteksta, što æe reæi da nije u službi umetnièke istine, jedan od vidova nacionalizma, prikrivenog.

Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono što su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Naše vrednosti, nacionalne, nacionalistièke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to još i više, mi koljemo, kad se mora, ali oni još i više; mi smo pijanci, oni alkoholièari; naša istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, naš je jezik èist samo u odnosu na njihov. Nacionalizam živi od relativizma. Ne postoje opšte vrednosti, estetièke, etièke, itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tièe. Skoèiti malo više od njega, ostali me se ne tièu. To je ono što smo nazvali strah. Ostali èak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tièe. Ciljevi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skaèe se, ne baca se kamena s ramena da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slièni a tako razlièni, zbog kojih je igra i zapoèeta.

Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svog brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patološkim: pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog biæa. Pošto je strašljivac i nikogoviæ, nacionalista ne istièe sebi više ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja beznaða, ideologija moguæne pobede, zagarantovana pobeda, poraz nikad konaèan. Nacionalista se ne boji nikoga, «nikoga do Boga», a njegov bog jeste bog po njegovoj meri, bledi roðak Žil, negde za nekim drugim stolom, njegov brat roðeni, isto toliko nemoæan kao i on sam, «ponos porodice», porodièni entitet, svesni i organizovani deo porodice i nacije – bledi, blesavi roðak.

Rekli smo, dakle, biti nacionalista znaèi biti individuum bez obaveze. «To je kukavica koja ne želi da prizna svoj kukavièluk; ubica koji potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemoæan da je sasvim priguši a koji se, ipak, ne usuðuje da ubije, osim iz potaje ili anonimnosti gomile, ili u nekakvom pravednom ratu. Nezadovoljnik koji u mirnodopsko vreme ne usuðuje da se pobuni iz straha od konsekvenci svoje pobune» - slika i prilika citiranog Sartrovog antisemite. I odakle, pitamo se, taj kukavièluk, to opredeljenje, taj zamah nacionalizma u naše doba? Pritisnut ideologijama, na marginama društvenog kretanja, zbijen i izgubljen meðu konfrontiranim ideologijama, nedorastao individualnoj pobuni, jer mu je ona uskraæena, individuum se našao u procepu, u praznini, ne uèestvuje u društvenom životu a društveno biæe, individualista a individualnost mu uskraæena u ime ideologije, i šta mu preostaje drugo nego da svoje društveno biæe traži drugde? Nacionalista je refulirani individualista, nacionalizam je refulirani (kolektivni) izraz tog i takvog individualizma, ideologija, i antiideologija...

Ideje, br. 4. za 1973. (intervju)
Èas anatomije, 1978.

_________________
Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija morao je da se seti onog dalekog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led.


Vrh 
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Danilo Kiš – velikan srpske književnosti
 Post Poslato: 20 Mar 2012 18:59 
OffLine
Novi Kolač
Novi Kolač
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Mar 2012 04:54
Postovi: 40
jeste D.Kis velikan srpske knjizevnosti ,ja najvise volim :" Rani jadi"i enciklopediju mrtvih ", ali mislim da cinite nepravdu Kisu ako kazete da je on Srpski ne pominjuci da je njegov otac Jevrej a majka Crnogorka ,.Ovo navodim samo zato sto me licno ljuti kad za Teslu kazu da je Hrvatski genije pa zato nije u redu da se i pravo poreklo Bilo kog naseg Yu velikana ne pomene .


Vrh 
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
 
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 10 Posta ] 

Index boarda » Opste teme » Knjizevnost i umetnost


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 4 gostiju

 
 

 
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
cron
Prevod - www.CyberCom.rs