Pored Borhesa, Ernesto Sabato je jedan od najpoznatijih argentinskih pisaca. U mladosti se strastveno bavio naukom, studirao je fiziku i matematiku, a pored nauke imao je još jednu veliku strast – literaturu. Rado je pisao, i prve svoje književne radove objavio je tek na navaljivanje prijatelja. Konaèno, negde oko 1941. godine, napustio je nauku i potpuno se posvetio književnosti, iako je to nauèni svet primio sa velikim iznenaðenjem.
Jer, kao doktor fizike i matematike, a uz to i filozofije, Sabato je u mladosti, sve do završetka Drugog svetskog rata, bio profesor i na mnogim univerzitetima u Argentini, SAD, a radio je sa Irenom Kiri i u èuvenom pariskom Institutu "Kiri" na problemima plutonijuma. Kad mu se sve to smuèilo, pošto su Amerikanci bacili atomsku bombu na Hirošimu, posvetio se književnosti i obrušio na svetsko ustrojstvo koje je, prema njegovom mišljenju, odmah posle renesanse krenulo pogrešnim tokom.
Sabato je, inaèe, dobitnik nagrade "Servantes" jednog od najznaèajnijih književnih priznanja u svetu, odmah posle nobelovog i pulicerovog, jer se ono dodeljuje svim piscima španskog podruèja, kojim govori oko 300.000.000 stanovnika.
Pored njegova izuzetno poznata tri romana (
Tunel, O junacima i grobovima i
Abandon, anðeo uništenja), napisao je i puno eseja...
Jeste li èitali ovog sjajnog pisca? Šta mislite o njegovom liku i delu?
